Tri pogleda na stvarnost – iz Saudijske Arabije, Kanade i Novog Zelanda

48

Dr Đorđe Dinić, tehnički direktor Rijad Metro projekta: Treba održati mentalni balans

"U Saudijskoj Arabiji uveden je policijski čas, od 15 časova, pa do 6 ujutru. Mi i dalje radimo u kancelariji na gradilištu. Ljudi u okruženju, mahom stranci, su disciplinovani i poštuju lokalni zakon koji je na snazi. U kancelariji je uvedeno distanciranje tako da ljudi ne sede blizu, a sastanci se vode preko Skajpa. Kako živim u kampu – to je već na neki način izolacija.

Saudijska Arabija je zatvorila granice sa susednim zemljama i sve internacionalne i lokalne letove. Sve samoposluge rade i jako su dobro snabdevene. Nema praznih rafova, kao u Evropi i Americi, a nema ni panične kupovine.

Mediji su malo "preduvali" stvar. Mislim da statistike smrtnosti, koje se dnevno objavljuju, ne daju realnu sliku stanja jer su odraz samo onih ljudi koji su se javili da se testiraju, a ne odraz čitave populacije. Verovatno je jedino realna cifra onih koji su bili zatočeni na brodu Diamond Princess jer to daje objektivnu sliku ljudi koji su bili izloženi virusu, a bili su svi na jednom mestu. Smrtnost je bila 1% a treba uzeti u obzir i to da je starost putnika na brodu, u proseku, bila veća od 65 godina. Znači to je maksimalna smrtnost ako se ta grupa uzme kao uzorak. Svi ostali statistički podaci daju pogrešnu sliku i samo plaše narod. Na žalost, čitavo izveštavanje je izazvalo ekonomske potrese, uslediće veća recesija u kojoj će mnogi ljudi izgubiti posao, a trebaće dosta vremena posle da se stvari vrate u normalu koja nikada neće biti kao pre. Ko zna možda je "normala" koju smo imali pre korone upravo i bila problem? Ima i onih koji zagovaraju da je sve ovo urađeno kako bi se korigovale berze i resetovao ekonomski rast.

U slobodno vreme vežbam, šetam po kampu, idem ranije u krevet. Verovatno će naredna dva meseca biti teška i svako treba da održi svoj mentalni balans jer je većini ljudi najteže da budu sami sa sobom. Ukoliko ljudi ne organizuju svoj dan, lako će da padnu u depresiju. Zato, radite ono za šta niste imali vremena dok ste živeli u "petoj brzini", radite upravo one stvari koje ste uvek ostavljali za sutra i nikada niste stigli da ih uradite", savetuje dr Dinić.

Marina Bulatović, novinar i pisac, Markam, Kanada: Prodavnice alkoholnih pića proglašene za "esencijalni biznis"

"Moj suprug radi od kuće, a nekoliko njegovih kolega je poslato na "privremeno odsustvo" zbog smanjenog obima posla. Kupili smo dodatni radni sto, monitor i sve ostalo što mu je bilo potrebno – a te račune možemo da priložimo kao olakšice pri plaćanju poreza. Kompanija u kojoj radi moj suprug proglašena je za "esencijalni biznis". Ali kompanije koje nisu u kategoriji osnovni biznis – odavno ne rade. Iznenadila sam se da su radnje za prodaju alkoholnih pića (LCBO), ali i prodavnice piva i kanabisa proglašene za osnovni biznis – a predstavnik zdravstvene organizacije Eileen de Villa iz Toronta rekla je da sa žaljenjem priznaju da su mnogi Kanađani zavisnici od alkohola i da zato te radnje moraju ostati otvorene. Ovih dana ta informacija me daleko više muči od pandemije koja će uskoro proći.

Iako su na početku postojala ograničenja pri kupovini pojedinih prehrambenih proizvoda (npr. jaja) toga više nema.

Ovde mnoge stvari funkcionišu po principu zabrane i kazne, a građani imaju razvijenu svest da se ovde kazne i sprovode. U našoj zgradi piše: zabranjeno pušenje, a propisana kazna za one koji to krše je 5.000 dolara; u parku ako bacite đubre – kazna je 2.000 dolara, ako iz kola izbacite pikavac – 500 dolara; u vreme pandemije kada su pojedini parkovi zatvoreni, ukoliko kršite propise sleduje vam kazna i od 100.000 dolara ako igrate basket ili tenis. Svaki dan šetamo po lokalnoj šumi-parku i priznajem da redovnije šetamo sada, nego pre KOVID-a-19. Što je potpuni apsurd!

Na YouTube sa zadovoljstvom gledamo brojna istorijska predavanja u organizaciji Kulturnog Centra Novog Sada. Sedenje kod kuće mi ne smeta, jer sam pre dolaska u Kanadu, desetak godina živela u Saudijskoj Arabiji i još tada, izolacija je postala moje prirodno stanje", kaže Marina Bulatović.

Olivera Veličić, menadžer na aerodromu, Okland, Novi Zeland: Plaćanja se odlažu za šest meseci

"Zahvaljujući premijerki koja nas konstantno obaveštava o stanju u zemlji i njenoj smirenosti mi ne osećamo paniku. Na početku pandemije ljudi su pojurili da kupuju i prave zalihe, ali sada toga više nema.

Naše komšije i prijatelji su svi u izolaciji i svi se pridržavamo onoga što nam je rečeno. Nemamo klasičan policijski čas, ali policija opominje prolaznike ako ih zatekne na ulici, pogotovu u kasnim satima.

U izolaciji smo od 25. marta, a sedam dana pre toga decu smo povukli iz škole. Uzela sam neplaćeno odsustvo od marta do maja, sin je u izolaciji već 4 sedmice, baš kao i svi drugi koji ne rade u osnovnim uslugama.

Hrane ima u izobilju, jedino nema brašna i kvasca. Hleb može da se kupi, ali najviše dva. Oko 20 – 50 ljudi može da uđe u samoposlugu, u zavisnosti od njene veličine.

Država je platila svim vlasnicima biznisa za njih i njihove radnike po 585 dolara sedmično i to za 12 sedmica unapred i još po dve sedmice odmora. Pomoć imaju svi – i ljudi koji rade i oni koji ne rade. Za one najugroženije prikupljaju se paketi hrane. Znači, finansijski smo potpomognuti od države. Ako neko nema da plati pojedine usluge to se može odložiti za 6 meseci.

Savetujem svima da budu uvek zauzeti nečim – očistite i sredite fioke, izbacite staru garderobu i nepotrebne stvari, što manje koristite telefon i što manje gledajte TV", kaže za RTS Olivera Veličić.

Original Article