НУЏИН МУСТАФА: ЈЕДНА ИЗБЕГЛИЧКА ПРИЧА

31

Од агоније до славе

Управо ових дана навршава се пет година од када је, после пет хиљада килоемтара пута пређеног у инвалидским колицима, стигла у Немачку. Када је напустила свој дом у Сирији имала је три циља: да се придружи брату и сестри у Немачкој, да упозна краљицу Елизабету Другу и да постане астронаут. Ево шта је остварила

ПИШЕ М.СТАМАТОВИЋ

Нуџин Мустафа је рођена у великој курдској породици, у Манбиџу, граду на северу Сирије, првог дана Нове 1999. На жалост, бебу је убрзо погодила церебрална парализа и породица се у потрази са бољим животом за све, сели у Алеп. Међутим, новца за школовање детета са посебним потребама нису имали, па је Нуџин детињство провела у стану на петом спрату, гледајући телевизију, махом документарни програм и америчке телевизијске серије. Тако је научила енглески језик.

Сећа се дана, имала је тада једанаест година, када је док су на екрану ишле вести, са улице испред њене допирала заглушујућа и претећа бука. Није у том тренутку могла ни да замисли да ће немири, који су тада још били спорадични, означити почетак грађанског рата у Сирији и агоније за више милиона њених становника. Међу њима и њену, и агонију њене породице.

Како су борбе на улицама Алепа постајале све жешће и смртоносније, породица из града бежи ка северу, надајући се да ће прећи у Турску. Прешли су границу, али су се у Турској раздвојили. Нуџинин брат Бленд наставља пут ка најстаријој сестри Шијар, која се настанила у Немачкој деценију раније. Убрзо, у септембру 2015. за њим креће Нуџин, у инвалидским колицима, њене две сестре и четири младе рођаке. Родитељи остају у избегличком кампу у Турској.

Старија сестра Низрин гура колица, километрима и недељама, дуж турско-сиријске границе, до луке Бодрум на обали Егејског мора. У Бодруму су кријумчарима платиле да их до грчког острва Лезбос превезу у гуменом чамцу са још тридесетак избеглица. И данас се с осмехом сећа тренутка када је Ајвор Прикет, фотограф Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) „ухватио“ сцену како је друге избеглице износе из чамца пошто се окупала у водама Лезбоса. Убрзо је њено лице бљеснуло у информативним емисијама и на насловним странама новина широм света.

– У Европи сам провела тек пет минута и већ сам била славна – смеје се Нуџин.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article