СРБИ ПРЕ НАМАЊИЋА
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, док је студирао археологију, Марко Алексић (50) је обилазио велики део Балкана и радио на ископинама које нуде доказе о прошлим вековима. Касније се специјализовао за средњовековно наоружање, стекао звање кустоса и написао три запажене књиге: „Средњовековни мачеви у југоисточној Европи“, „Марко Краљевић, човек који је постао легенда“ и „Српски витешки код“. Она прва донела му је углед и у свету, у научним круговима.
Данас, Алексић се тек повремено у пракси бави археологијом, када прође поред актуелних београдских ископина. Изрекне и неки проценитељски и стручни савет ономе ко га затражи. Ништа значајно, за разлику од његовог научног рада у оквиру кога је последње две године живота посветио књизи „Српске земље пре Немањића, од 7. до 10. века“ коју је недавно објавила „Лагуна“.
Више од 25 густо куцаних страница на којима су побројани извори за грађу књиге, као и цитати, говори о огромном уложеном раду у научно дело које превазилази обраду најпознатијих списа раног средњег века, у којима се први пут спомињу Словени и Срби, међу којима су „О управљању царством“ Константина Порфирогенита из 10. века, „Анали Франачког краљевства“ из 9. века или писмо папе Јована Осмог кнезу Мутимиру из истог столећа.
Епоха о којој говоримо поклапа се отприлике са смрћу најпознатијег византијског цара Јустинијана Првог, у другој половини шестог века, а завршава нестанком прве српске владарске династије, средином десетог века, читава два столећа пре појаве Немањића. Многе локалитете споменуте у књизи Алексић је лично обишао, прилично свог новца уложио у прибављање документације из земље и света и са добрим предзнањем ушао у посао.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању