МОЗАИК, ПАРИЗ Јелисејска поља добијају ново рухо

262

Градоначелница Париза потврдила је да ће у преуређење Јелисејских поља град уложити 250 милиона евра, али се амбициозни преображај сасвим сигурно најпознатије авеније у Европи ( на светском нивоу јој конкурише Пета њујоршка) неће десити преко ноћи. Већи део замишљеног новог изгледа видеће се 2024, када, трећи пут, Париз буде домаћин летњих Олимпијских игара, тридесет других.

Ан Идалго, прва жена градоначелница француске престонице у њеној историји, која је прошлог јуна ушла у други шестогодишњи мандат на тој функцији, истакла је да ће планирани посао, који су још 2019. представили лидери локалних заједница и предузећа, 1,9 километара дугу централну париску улицу претворити у „изванредни парк“.

Одбор за Јелисејска поља од 2018. води кампању за комплетни редизајн авеније и околине. „Током последњих тридесет година, легендарна авенија изгубила је сјај. Парижани су је прогресивно напуштали и била је погођена са неколико узастопних криза: протест жутих прслука, штрајкови, здравствена и економска криза“, нагласио је Одбор у саопштењу подршке градоначелници Идалго. Председник овог тела Жан-Ноел Рајнхарт пре годину дана објашњавао је зашто су Поља изгубила свој ореол: „Често их називају најлепшом авенијом на свету, али ми који радимо овде сваког дана нисмо уопште сигурни да је то тако. Јелисејска поља имају све више посетилаца и велике компаније бију битку да буду на њима, али Французима авенија изгледа излизано.“

Одбор је организовао јавну расправу о томе шта би требало урадити са авенијом. Усвојени планови укључују смањење простора за возила на половину, претварање путева у пешачке и зелене површине и подизање тунела од дрвећа како би квалитет ваздуха био бољи.

Иако је авенија добила име по рају из грчке митологије, првобитно је била мешавина мочвара и кућних башта. Андре Л’ Нотр, баштован Краља Сунца, како су звали Луја Четрнаестог, први је дизајнирао широко шеталиште које краси двоструки ред брестова са сваке стране, названо Grand Cours. Шеталиште је преименовано у Јелисејска поља 1709. године, проширено је, а до краја 18. века постало је омиљено место Парижана за шетњу и излете.

На Јелисејским пољима Париз је прославио ослобођење од нацистичке окупације 1944, а прославе великих фудбалских победа не могу да се замисле без реке људи на тој авенији, но, њен чувени шарм је избледео највише зато што је се све више клоне сами Парижани. Данас је чувена по прескупим кафеима, луксузним продавницама, продајним салонима најскупљих аутомобила, киријама за изнајмљивање пословног простора међу највишим на свету. И, по војној паради која се сваке године одржава на Дан Бастиље, 14. јула.

Пре него што је криза изазвана вирусом корона зауставила међународни туризам, архитекта Филип Кјамбарета, чија је фирма PCA-Stream израдила планове за преуређење, утврдио је да се на авенији дневно нађе око сто хиљада пешака, од тога 72 одсто чине туристи, а 22 одсто чине запослени у тој улици. Ауто-путем са осам трака сваког сата у просеку прође три хиљаде аутомобила, већина само у пролазу, али је авенија загађенија од прометнијег кружног тока који обавија француску престоницу на периферији. Кјамбарета закључује да су Јелисејска поља постала место које сумира проблеме са којима се суочавају градови широм света: „загађење, аутомобили, туризам и конзумеризам“ и да је потребно да се авенија преуреди да би постала „еколошка, пожељна и инклузивна“.

Припрема Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article