Radomir Antić, koji je rođen u Žitištu 1948. godine, igrao je fudbal u beogradskom „Partizanu". Trenersku karijeru u Španiji je započeo 1978. godine kada vodi FK "Real Saragosa". Ovom klubu se vraća u sezoni 1988-1990. i iz njega prelazi 1991. godine u kraljevski klub "Real Madrid". U najboljem klubu na svetu radila su trojica naših trenera i igrali desetorica fudbalera, sa promenljivim uspehom.
Kao trener "Reala" Antić je u martu 1991. preuzeo mesto prvog trenera "Real Madrid" od Alfreda Di Stefana. "Real" je vodio na poslednjih 12 utakmica u prvenstvu, u kojima je uspeo da dođe do trećeg mesta na kraju sezone, čime je izborio plasman u UEFA Kup.
Antić je vodio ekipu i u prvom delu naredne sezone, na ukupno 19 utakmica. Za "Real" su tada igrali Emilio Butragenjo, Mičel, Fernando Jero, Manuel Sančiz i Georgi Hadži. Na Antićevo insistiranje u klub su došli Robert Prosinečki, koji je prethodne sezone osvojio sa "Crvenom Zvezdom" Kup šampiona 1991, kao i mladi i talentovani Luis Enrike, iz Sporting Hihona.
Tadašnji predsednik kluba Ramon Mendoza, doveo je Lea Benhakera na mesto sportskog direktora. Benhaker nije bio zadovoljan Antićevim načinom vođenja ekipe, pa ga je nakon nekoliko nedelja, sredinom januara 1992. otpustio. U tom trenutku, "Real" se nalazio na prvoj poziciji na tabeli, sa sedam bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu "Barselonu".
Potom je Radomir Antić vodio fudbalski tim "Ovijeda" (dva puta), "Atletiko Madrida" (tri puta), "Barselonu", "Seltu", Srbije i kineskih klubova Šandong Luneng i Hebei. Antić bio je proglašen za najboljeg trenera u Španiji za sezonu 1995/96. U fudbalsku penziju otišao je 2015. godine.
Kraljevski fudbalski klub „Real Madrid" osnovan je 1902. godine. U Prvu ligu Španije ulazi 1928. i danas je najuspešniji fudbalski tim na svetu. U najboljem klubu na svetu radila su trojica naših trenera i igrali desetorica fudbalera, doduše, sa promenljivim uspehom.
Pre Antića na klupu glavnog trenera „Real Madrida" seo je selektor „crveno- belih" Miljan Miljanić (1930-2012.)
„Čiča" kako su igrači i navijači zvali Miljanića, otišao je kao trener na privremeni ard u inostranstvo baš u Madrid 1974. godine. S tigao je u "Real" na poziv predsednika kluba Santijaga Bernabeua. Sa sobom je Miljanić doveo Srećka Radišića, kondicionog trenera. Klub je iza sebe imao očajnu sezonu koju je završio kao osmoplasirani u Primeri. Miljan je planirao d au klub dovede Dragana Džajića, tada najbolje levo krilo na svetu. Plan mu s enije ostvario. Naredne tri fudbalske sezone Miljanić je veoma uspešno vodio kraljevski klub.
Sa FK „Real Madrid" Miljan Miljanić je osvojio duplu krunu, špansko prvenstvo i kup, u sezoni 1974/75. godine. Treću sezonu je završio kao deveti i to je uzdrmalo njegov status, a nakon poraza na početku sezone 1977-78. od "Salamanke" usledio je rastanak sa "Realom". Miljan Miljanić je bio uspešan evropski trener. Odlikovan je Ordenom FIFA za zasluge u razvoju fudbala.
Čuveni vojvođanski trener Vujadin Boškov (1931-2014) je u "Real stigao" 1979. godine nakon uspeha sa vođenjem fudbalera šampiona lige FK "Saragosa". Već u prvoj sezoni Boškov je sa kraljevskim klubom osvojio duplu krunu. Vodio je tim u finalu Kupu evropskih šampiona, kada je "Real" bio poražen od "Liverpula". U trećoj godini svog mandata, Boškov je sa "Realom" osvojio fudbalski Kup kralja Španije, da bi na kraju sezone 1981-82. napustio Madrid.
Glavni grad Španije ima malo Srba, oko 600. Srbi u Madrid u većem broju pristižu najviše između dva svetska rata, tokom Španskog građanskog rata i krajam 20. veka. Pavle Karović (1890-1963.) bio je ovde posle izlaska iz nacističkog logora i živeo kao emigrant i pisac.
Naši ljudi u Madridu su većinom biznismeni, sportski stručnjaci i igrači fudbala i košarke, građevinari i intelektualci, diplomate, pisci, novinari, profesori i studenti. Najviše madridskih Srba bilo je zaposleno upravo u Kraljevskom fudbalskom klubu "Real Madrid", ukupno njih trineset.
Pored trojice fudbalskih trenera u "Real Madridu" su "radili" i fudbaleri srpskog porekla Janković, Spasić, Petković, Baljić, Ognjenović, Mijatović, Jovičević, Prosinečki, Modrić, i danas Jović.
"Zvezdin" fudbaler Milan Janković igrao je za "Real" u sezoni 1987-88. i na 45 utakmica postigao pet golova. Bio je standardan član prvog tima. Kao vezista Janković je igrao sa vrhunskim fudbalerima, kao što su Gordiljo, Mičel i Martin Vaskez, koji su "hranili" upotrebljivim loptama napadače Butragenja i Ugo Sančeza. Tu generaciju fudbalera "Rerala" nazivali su Los Merengues, po jednom latino plesu, a sve zbog atraktivnosti i lepoti njihove igre.
"Partizanov" defanzivac Predrag Spasić je igrao u Madridu dve sezone (1988-1990). Nije se proslavio, jer je na 25 mečeva, postigao je jedan autogol i zaradio 6 žutih kartona. U međuvremenu, u drugom timu "Reala" igrao je mladi Igor Jovičević, ali je posle 79 mečeva otkazao angažman zbog teške povrede kolena.
Robert Prosinečki je prešao 1991. godine iz "Crvene Zvezde" u "Real" i u 55 utakmica postigao 10 golova. Najavljen kao najblistaviji dragulj srpskog fudbala, ali zbog povreda nije pružio ono što se od njega očekivalo.
Prosinečkog je u prvom timu kraljevskog kluba 1995. zamenio Dejan Petković. Odigaro je za "Real" samo pet utakmica, jer je češće davan drugim timovima na pozajmicu. Otpušten je 1997. godine.
Najbolji naš fudbaler u kraljevskom timu je bio Predrag Mijatović. On je za "Real" nastupao od 1996. do 1999. godine. U 90 utakmica 30 puta zatresao je protivničku mrežu. Madriđani su 1998. godine upravo golom Mijatovića pobedili "Juventus" u finalu Lige šampiona i posle 32 godine ponovo postali prvaci Starog kontinenta. Mijatović je potom okačio kopačke na klin i postao jeda od direktora najboljeg fudbalskog kluba na svetu.
Perica Ognjenović, brzo krilo "crveno-belih" nije se proslavio u Madridu. Igrao je dve godine i na 22 meča, dao samo jedan gol. Napustio je "Real" 2001. godine. Nažalost, fudbaleri Predrag Spasić, Dejan Petković i Perica Ognjenović su uvršćeni na listu "11 najvećih promašaja Reala" iz Madrida.
Obraz su srpskog fudbalskog umeća u najboljem klubu na svetu spasli poslednjih godina Luka Modrič, čija je majka Srpkinja, i beogradski mladi fudbaler Luka Jović, koji je plaćen neverovatnih 60 miliona evra. Na dvedestak mečeva za kraljevski klub Jović je dao jedna gol, a mnoge prilike za zgoditak je promašio. Kako je mladost na njegovij strani, verovatno će podići ugled srpskih "radnika" u kraljevskom klubu iz Madrida.
