Lepi plavi Mediteran – i on se povinovao zakonu! Sam, nečujan, poneki labud sa čudnovatim kricima jedino poremeti ovaj mir.
Bez obzira na poštovanje mera izolacije, u regionu je više od 10 000 zaraženih, a više od 1400 ljudi je nažalost izgubilo ovu nepravednu bitku.
Čini se da je i vreme stalo na obali Mediterana.
Nedaleko od Kana u kojem se filmski festival održava svakog maja, a na pola puta između Nice i Marseja, odlučili smo se se za kratku „izvidnicu" duž obale Mediterana u Francuskoj.
Put kristalno čist, prazan, tih, odveo nas je prema Sen Tropeu. Čarobne morske uvale trepere na suncu. Obala je tiha, jedino se čuju morski valovi…
Slike se nisu značajno promenile ni kada smo nastavili obalom dalje ka Marseju. Pod toplim sunčevim zracima lepog plavog Mediterana, život se nastavlja tiho… sasvim tiho… Sunce obasjava more, a horizonti su prazni; nigde broda na vidiku koji je inače načičkan impozantnim brodovima za krstarenje i luksuznim privatnim jahtama. Tišina dominira, a čini se da je i vreme stalo ovde od kako je proglašena izolacija u Francuskoj 16. marta.
Terase restorana su prazne, klijenti su u svojim kućama…Nigde trgovaca koji vam nude raznorazne sjajne lokalne proizvode. I jahte su usidrene diskretnije nego inače… Zakon je zakon!
Duge lepe promenade kraj mora prekrivene su peskom na kojem nema nijednog traga stopala… Netaknute su … Nikog na vidiku. Nikog da udiše ovaj čisti morski vazduh! Sve izgleda kao neka pustinja…
Sa druge strane obale, pogled se pruža na jedno seoce u brdu kojem, reklo bi se, sunčani zraci daju iole malo radosti… I ono kao da čeka neko bolje sutra …
Neponovljiv momenat, kao da je vreme stalo!
