Здраво потомство Дете тражи блискост, топлину и негу

95

Чим новорођенче угледа свет, ставља се на мајчине груди зато што је дететов најстарији пријатељ управо мамино срце, каже др Миодраг Игњатовић, педијатар-неонатолог, међународни експерт Уницефа, а затим нам објашњава зашто је дојење непроцењиво у првим месецима живота бебе, те колико је породична слога важна за каснији правилан развој детета

ГЛОСА

Када дође време, деца треба да крену у вртић, јер тако прате своју генерацију и то је једно од „златних правила“ успешног васпитања

Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић

Нема већег уживање од оног када гледате како здраве бебе уживају у свом првом подоју, у наручју мајке, и како се правилно развијају. Срећом, каже нам др Миодраг Игњатовић, педијатар-неонатолог, међународни експерт Уницефа, само пет одсто деце има здравствени ризик када долази на свет, ризик који захтева полуинтензивну или интензивну негу. А за здраву будућност сваког детета непроцењиву вредност има дојење.

Овај искусни лекар додаје да развој детета почиње у најважнијем блиском контакту мајка–дете. Чим новорођенче угледа свет, ставља се прво на мајчине груди зато што је дететов најстарији пријатељ мамино срце. Осим тога, дете, када се рађа, долази из средине где је температура 37-38 степени Целзијусових, док је у породилишту температура око 20-ак степени. Мамина подршка у виду подоја је најприроднија и најздравија добродошлица за бебу. Од изузетне је важности и та топлина коју мајка преноси на дете, док је тата такође неопходан у развоју блискости од првих дана са дететом.

На питање да ли одмах по рођењу може да „погоди“ темперамент бебе, др Игњатовић одговара:

– Када се беба стабилизује, по њеном ангажовању и по комуникацији са околином, нарочито са мајком, приближно се види какав ће бити њен темперамент. Рецимо, постоје две крајности – беба која стално плаче и хоће сику и друга, која се привије на мамине груди и ужива или спава. Међутим, после све зависи од односа маме и тате у кућним условима, јер ако родитељи нису усклађени, дете одраста у хаотичној средини. Често приметим још у амбуланти да, када (здраво) дете стално плаче, када је раздражљиво и без неког посебног разлога, то недвосмислено значи да у кући, у односима између родитеља, нешто не ваља. С друге стране, не ваља ни уколико је дете превише мирно и повучено у себе.

Колико су данашње мајке подложне неким „модерним трендовима“ да не доје своју бебу, те неретко траже инјекције којима се зауставља млеко у првим данима после порођаја?

– Нажалост, ми смо на дну лествице када је у питању број мајки које су одлучиле да доје своју децу, а нарочито пада проценат жена које доје после бебиних навршених шест месеци живота. То не ваља, јер мајчино млеко је хумано, док је вештачко млеко – кравље. Мајчино млеко не задовољава само потребе детета у исхрани, већ су таква деца мање склона разним инфекцијама. Мамин имуни систем, који је створио антитела за неке вирусе, штити дете, нарочито до узраста од шест месеци.

До колико месеци је идеално да мајка доји бебу?

– Идеално је да мајка доји бебу бар првих шест месеци, а да онда почне да уводи и немлечну храну како је Уницеф прописао. Наиме, сада се зна који су ензими у дигестивном тракту детета сазрели, те могу у том узрасту лакше да сваре храну. Такође, доказано је да се и мајчино млеко мења, временом сазрева и адаптира се потребама детета, тако да мајка, уколико хоће, може да доји дете и до друге године живота, ујутру и увече. Према Уницефу и СЗО, мајка треба да доји дете кад год оно хоће и показује усницама да жели подој, јер кад почне да плаче, то је последњи стадијум глади. Само код беба, које лепо напредују у телесној маси, укида се поноћни оброк са месец и по дана.

Где је граница уплива родитеља у васпитавању детета, односно где тај утицај престаје како би дете развило сопствену личност?

– Дете се васпитава од тренутка рађања. И сваким даном се ради на васпитању. Када дође време, деца треба да крену у вртић, јер тако прате своју генерацију и то је једно од „златних правила“ за правилан развој. Лош пример, а таквих сам виђао у животу, јесте код родитеља који касно добију дете. Имао сам прилике да упознам брачни пар који је толико пожртвовано бдио над својом девојчицом да су је саму пустили да оде до школе тек у четрнаестој години. Нажалост, девојчица је била онеспособљена за самосталан живот и на првом семафору ју је оборио таксиста, јер није на време научена да води рачуна о себи у саобраћају. Зато дете треба полако осамостаљивати, почевши од социјализације у вртићу на коју је спремно, тек са приближно три године. Снимао сам представе у којима су учествовала деца од пет година, анализирао их и схватио да су деца ретко правила грешке, јер су по природи спонтана и имају феноменалну меморију, тако да се тада већ осамостаљују да говоре и вежбају самопоуздање.

Колико греше родитељи који не дозвољавају малишанима да се испрљају или да поједу јабуку која је пала на под?

– Дете мора да се навикне да живи у средини где има и бактерија и вируса. У кући која је савршено чиста и нема бактерија, дете ће, уколико поједе јабуку или бомбону са пода, развити цревну инфекцију. Средину у којој се живи не треба стерилизовати, већ је само потребно да она буде нормално чиста.

Ипак, ово питање се поставља у условима пандемије вируса корона? Неки родитељи су превише уплашени.

– У таквим условима се максимално диже степен хигијене. Уколико је дете у кући у којој чланови породице поштују правила превентиве, довољни су добро вентилирани простори. У Немачкој је, рецимо, нормална температура у којој живе деца 16 степени, а код нас 19-20 степени, чак и више. Зато деца лако дехидрирају, а наши родитељи још имају и ту лошу навику да „натронтају“ децу да се не прехладе. Летос сам шетао са супругом и приметио сам родитеље у шортсевима и мајицама, док је на њиховој беби било и превише гардеробе. Чак су је ушушкали ћебенцетом и пелену ставили преко колица због чега је имала мањак ваздуха. Када сам им скренуо пажњу на то, и сами родитељи су приметили да се њихова беба „прегрејала“.

АНТРФИЛЕ 1

Зборник „Видареви благодари“

Недавно је из штампе изашао други Зборник, у издању Удружења лекара– писаца „Видар“, под називом „Видареви благодари“. Наш саговорник, др Миодраг Игњатовић, за ту прилику написао је причу „Ковид-19 у космичкој спирали времена“, а за овај свој есеј је имао посебну инспирацију. „Сетио сам се романа ‘Аделаиде’, и многе ствари из њега су ме иницирале да напишем ову причу. У ‘Аделаиди’ је испричано и то како су након једне велике катаклизме на површини Земље остале само три неуништиве капсуле, у којима су се налазиле поруке из претходног циклуса развоја људи. Једна се налазила у недоступним дубинама океана, друга у масиву Хималаја и трећа, једино доступна у Аустралији, крај Аделаиде…“

АНТРФИЛЕ 2

Лекар, спортиста и књижевник

Др Миодраг Игњатовић, педијатар-неонатолог, бави се и уметничком фотографијом и књижевношћу, а играо је кошарку у „Звезди“ и веслао у „Партизану“. Аутор је и књиге „Београд који не волим“ у којој је објавио 48 фотографија од укупно више од хиљаду, колико је снимио за годину и по дана. На недавно одржаној изложби уметничких фотографија лекара–уметника у Новом Саду, коју организује Друштво лекара Војводине и Србије СЛД-а, др Игњатовић је приказао две своје уметничке фотографије.

Original Article