У кога сад да се закунем

83

Времеплов „Илустроване“

У кампу у Биограду на мору, последњих дана јула, један дечак се несмотрено играо на огради изнад мора и изненада се оклизнуо. Пао је у море, али је при паду ударио о стене и повредио главу. На обали је било много света и сви су гледали, али дечаку нико није притрчао у помоћ. Онда се кроз гомилу прогурао тада 18-годишњи Дејан Фундук, скочио са ограде у море, извукао дечака на обалу и викнуо своме оцу:
– Тата, брзо га вози у болницу.
Дејаново друштво је негодовало:
– Дејане зашто твој отац да га води у болницу? Ту су негде дечакови родитељи, па нека они брину о свом сину.
– Тата, вози га брзо. Немамо времена да тражимо његове родитеље.
У исто време у Београду расписана је потерница за Дејаном Фундуком: он и десет његових другова осумњичени су да су ноћу нападали мирне грађане на београдским улицама и отимали им новац. Неки од његових другова у то време већ су били у затвору. Годишњи одмор породице Фундук – оца, мајке и два сина – завршио се у суботу, 1. августа. Тог јутра спаковали су кофере и кренули у Београд.
– Знаш, Дејане, кроз двадесет дана полажеш матуру, мораћеш добро да запнеш – рекао је отац у колима, а у себи је мислио: „Матура, а ко зна да ли ће издржати до ње. Стално нешто кашље, имао је грип већ три пута у последњих месец дана. Чим стигнемо кући, морам га одвести лекару”.
Планирали су били да се зауставе у Шапцу: ту ће преноћити и провести један дан с пријатељима. Али у Шапцу их је чакало изненађење – уместо са осмехом, пријатељи су их дочекали смркнута лица и показали им новине у којима се помињало Дејаново име.
Дејанов отац сада никако не може да се сети шта је тада урадио, нити како је стигао до Београда. Једино што зна јесте да је себи стално говорио: „Морам право у СУП, морам право у СУП”. И отишао је право у СУП: негде око 11 ноћу пред зградом СУП-а, у Улици 29. новембра, зауставила су се прашњава кола са упакованим стварима на крову и четири путника. Отац је извео сина и одвео га дежурном милиционеру.
– Довео сам сина. Прочитао сам у новинама да га тражите.
– Знам да вашег сина траже, али сада је касно, иследник није овде. Телефонираћу му кући – рекао је милиционер, а после разговора додао: – Иследник каже да сина доведете у понедељак рано ујутру пошто је сутра недеља.
А сутрадан, 2. августа, Дејан је славио деветнаести рођендан.
– Дејане, из куће не смеш никуд. Ако милиционери ипак дођу по тебе, морају те затећи овде – наредио је отац.

Пише Љиљана Павловић

Original Article