Doktor Slavoljub Milošević iz Minhena kao vrhunski imunolog i doktor molekularne biologije intenzivno radi na terapeutskom tretmanu korona virusa.
„Istražujem korona virus kao i mnogi drugi naučinici u svetu. Tražim put do terapeutskog tretmana Kovida -19. Ne želim da o tome detaljnije govorim, jer taj put je dug i neizvestan", rekao nam je doktor Slavoljub Milošević, kada smo mu se javili.
Kao imunilog, Milošević se u svojoj naučnoj laboratoriju susretao sa nekoliko stotina različitih virusa. U Nemačkoj i svetu je poznat po tome što je prvi u imunologiji stvorio metodu za brzo izolovanje limfocita, koji prepoznaju tumore i koja se danas koristi kao celularna terapija protiv raka. Milošević je za ovaj naučni metod, čiji je cilj lečenje pacijenata obolelih od leukemije i autoimunih bolesti inovativnom terapijom antitelima, 2010. godine je dobio prestižnu "Eksist" nagradu nemačkog Ministarstva za ekonomiju i tehnologiju.
Godine 2013. godine dobio je nagradu "M 4", jednu od najkompetentnijih nemačkih nagrada Ministarstva za ekonomiju, infrastrukturu, transport i tehnologiju Bavarske, zbog razvoja inovativnih nemačkih kompanija u oblasti personalne medicine. Naši ljudi u Nemačkoj o Miloševiću govore kao o novom srpskom nobelovcu.
Tokom svojih istraživanja molekulrne biologije i imunologije dr Milošević je radio na genetski modifikovanim ljudskim ćelijama i sa mnogim virusima. Kada je izbila epidemija korona virusa, kaže, nije mogao sa mirom da sedi u svojoj bašti, nego je odjurio u laboratoriju da istražuje Kovid – 19.
"Vršio sam eksperimente sa genetski modifikovanim ćelijama, u koje sam ubacivao određene proteine. U jednom trenutku sam ubacio proteine u koronavirus sa ciljem da ga razvijem i vidim sve njegove karakteristike. Virus je tom prilikom blokiran. Sada istražujem to delovanje proteina na Kovid – 19", otkriva nam Slavoljub Milošević, doktor nauka poreklom iz Kruševca, deo svog novog istraživačkog rada.
Rođen je 1969. godine i odrastao je u malom selu Poljati. Roditelji su mu bili gastarbajteri u Minhenu, a on i sestra su odrasli kraj babe i dede u Kruševcu, gde su imali kuću.
U Kruševcu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Služio JNA 1989. godine u Zrenjaninu i Smedersvkoj Palanci. Studirao molekularnu biuologiju na Biološkom fakultetu, specijalni Odsek molekularne biologije. Diplomirao je 1996. godine i magistrirao kod profesora Milovanovića. Vratio se u Kruševac, gde je tri godine bio bez posla.
"Kao lokal patriota vratio sam se u rodni kraj i ponudio svoje stručno znanje. U gradu Kruševcu nisu znali šta će im imunolog i molekularni biolog, pa su mi ponudili da budem profesor u gimnaziji. I to pod uslovom da se učlanim u jednu partiju. Rekao sam im da je to protiv mojih principa, da sam ja naučnik i da ne dugujem nijednoj partiji ništa. Onda sam odlučio da posao potražim u inostranstvu", iskren je dr Milošević.
Poslao je molbe za posao na petnaest fakulteta u Australiji i bio primljen na trinaest. Nije otišao u Sindej, jer njegova mlada supruga Anđela, takođe Kruševljanka, nije htela da budu "mnogo daleko od zavičaja". Aplicirao je potom 1999. godine na šest fakulteta u Nemačkoj i bio primljen na Ludwig Maiximilian univerzitetu u Minhenu.
"Na razgovor prilikom prijema pozvao me čuveni profesor Džordž Bornika. Pogledao je moju beogradsku diplomu, ispisanu ćirilicom i na glas je pročitao. Kada me upitao šta bih radio kod njega, odgovorio sam – humanu imunologiju, ona je kraljicu medicine. Odveo me kod profesora Jozefa Mauntera, tada najboljeg svetskog naučnika za imunologiju, da radim svoj doktorat. Šest godina sam radio u laboratoriji ovog univerziteta, svakog dana od 8 do 21 čas. Izučavao sam ljudske ćelije, celebralne, limfotete, ali i "ćelije ubice" i "ćelije pomoćnike". I patentirao moju metodu otkrića tumora i još šest postupaka lečenja", priča nam doktor Slavoljub Milošević, koji se kao naučnik opredelio da bude inovator i programer razvoja preventivne medicine.
Kao naučni istraživač radio je potom u nemačkom Institutu za molekularnu tehnologiju i Instituta za molekularnu imunologiju. Osnovao je svoju naučnu grupu na Institutu za molekularnu imunologiju pri Helmholtz Centru u Minhenu za razvoj imunih ćelija pri infekcijama, malignim i autoimunim oboljenjima. Bio je jedan od osnivača kompanije Trianta immunotherapies, u kojoj je razvio tri inovativne i komplementarne platforme u oblasti imunoterapije. Pre par godina osnovao je istraživačku kompaniju Medigene AG", u kojoj je glavni imunilog, ali i potpredsednik upravnog odbora.
"U suštini bavim se razvojem inovativnih celularnih terapija za tretman tumora i razvojem terapeutskih antitela za terapiju leukemija i autoimunih bolesti. Vodim dva specijalizovana odeljenja, Inovaciono odeljenje za istraživanje i ćelijske terapije protiv tumora i Robotsko odeljenje za molekularno dijagnostiranje tumora. Sada istražujem korona virus, koji je atipičan i jako opasan", priznaje doktor Milošević.
Autor je 19 publikacija, 8 patenata i citiran je u naučnim krugovima 607 puta. Kaže da je poznat u naučnim krugovima u Srbiji, jer je sarađivao sa Beogradskim univerzitetom i SANU. Bio bi učesnik na stručnom skupu bavarskih i srpskih zvaničnika i naučnika, koji je trebalo da se održi početkom marta u Minhenu, ali je otkazan, upravo zbog izbijanja pandemije Kovid – 19.
Kao naučnik doktor Slavoljub Milošević gaji nadu da će svetska medicina naći lek protiv koronavirusa:
"Trenutno se u različitim laboratorijama širom sveta radi na 80 vakcina protiv korona virusa. Proizvodnja novog leka je dugotrajan i jako skup proces. Da bi se došlo do serijske proizvodnje leka protiv koronavirusa, potrebna je investicija od najmanje 300 miliona evra. Da bi se zaustavilo delovanje Kovid – 19 mora da se urade tri stvari: da se pronađe agens koji će da blokira virus i inficiranog čoveka, a potom ga imunološki sistem čovek uništava, da se proizvede terapeutska vakcina, koja će da pruža zaštitu ljudima od inficiranog čoveka i treće da se utvrdi sistem precizne dijagnostike i spreči masovno inficiranje", kaže dr Slavoljub Milošević.
Ovaj naučnik živi sa četiri člana svoje porodice. Ima suprugu Anđelu, koja je pravnik sa srpskom diplomom. Njihovo troje dece su rođena u Minhenu. Imaju dva sina od 18 i 12 godina, kao i ćerku od 21 godinu, koja studira na Tehničkom fakultetu. Nije preterano zabrinut tbog Kovida – 19, jer kako reče, očekuje da će "korona virus tokom leta naglo da padne!".
