Ковач је написао роман о свом колеги, доктору Петру Рунду, који је живео и радио одређени период у Требињу, све до 1942. када је под тајанственим околностима обешен у усташком затвору. Истиче да му је приликом писања много помогао син др Петра Рунда, др Михаило Рундо (87), анестезиолог у пензији који живи на релацији Франкфурт – Рисан, и овај роман је у ствари његова исповест.
– Живот др Петра Рунда био је врло интересантан, а његов студентски пут невероватан. Он је добио стипендију од Русије у коју је отишао за време Првог светског рата, захваљујући томе што је његовом матурском испиту присуствовао лично краљ Никола (маја 1914.) и препоручио га за стипендију. У Русији је Петар прешао 10.000 километара бежећи пред бољшевицима, тако да је од Москве стигао до Владивостока где га је амерички ратни брод покупио и вратио у Дубровник – уводи нас у причу аутор романа др Драган Ковач.
Ковач истиче да се стари Требињци који су познавали доктора Петра Рунда најлепше изражавају о том лекару и његовој породици.
– Његов отац Ристо Рундо (Србин православац, из Мостара, који је једно време живео и у Црној Гори), као и његов таст Михо Дежуловић (Србин католик, пореклом са Пељешца, касније настањен у Дубровнику) били су врло интересантни и харизматични људи. А њихови животи су инспирација за ову дирљиву историјско-породичну сагу, о јунацима који су били јасно национално опредељени, – додаје аутор.
Али, како је дошло до тога да се лекар, специјалиста за ургентну медицину, лати пера?
– Почетком 2013. одлучио сам да напишем дужу приповетку о погибији мог брата на фронту према Дубровнику, првог октобра 1991. када су га мртвог донели у Службу хитне медицинске помоћи, у којој сам баш тога дана био дежурни! На крају је од свега испао читав роман, веома читан у Херцеговини.
Пише Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
