Слике које су мењале уметнички свет Мистериозни Ђокондин осмех

26

Милиони посетилаца уђе годишње у париски Лувр да би се дивило Леонардовој Мона Лизи. Многи са надом да ће можда да докуче зашто Ђоконда има тај мистериозни осмех. Или да провере све чешће тврдње да је Мона Лиза заправо уметников аутопортрет.

Шта год, тек критичари сликане уметности рекоше како је геније Леонардо овом сликом унео у уметност неке новине које се, пре свега, односе на дотадашња устаљена правила композиције и уопште сликања портрета. Спомињу аналитичари и технику којом је рађена. Име јој је сфумато, што како кажу да је објаснио сам уметник, значи да је слика без линија и ивица.

Мазачов „Порезни новчић”

Пре чувене слике „Порезни новчић”, истраживачи ране ренесансе кажу, уметничка дела су деловала равно, дводимензионално. Како кажу, на сликама насталим пре „Порезног новчића“ чувеног Мазача, посматрач није могао да сагледа простор нити да примети дубину. Био је мајстор за игру светлости и сенке, што су касније користили бројни уметници.

Ван Гогово „Звездано небо”

Одсекао је себи уво, па завршио у институцији за ментално здравље. И тамо урадио своје најпознатије дело. Ван Гогово „Звездано небо” отворило је једну нову сликарску перспективу. Данашњим језиком речено – после Ван Гога много тога у уметности није било исто.

„Рађање Венере”

Хомер, Адам и Ева, Овидије…све су то ликови које повезује једно дело – Ботичелијева „Венера”. Пре ове слике, једино Адам и Ева имали су привилегију да буду без икакве крпице на себи. Зато је Ботичелијева „Венера”, прва женска фигура тога доба приказана обнажена, изазвала међу уметицима и грађанством, малу револуцију. Један број критичара мисли да је Ботичели „копирао” Овидијево дело „Метаморфоза” где је богиња Венера приказана у шкољци на обали, док други мисле да је уметник инспирацију нашао у стиховима Хомерових химни. Како год, реч је о слици која заслужује да буде у овој скупини.

Приредио О.Р.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article