Osvrćući se na poziv ministra Krkobabića i akademika Škorića, kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, da je jedno od rešenja njihove situacije ulaganje u našu poljoprivredu i turizam, svi su se složili da je pravo vreme za takve odluke.
„Informisao sam se u vezi sa mogućnostima ulaska u zadrugarski sistem proizvodnje u Srbiji, ali bih voleo da vidim kako je to konkretno zaživelo. U Nemačkoj, gde sam rođen i gde sam proveo čitav svoj život, sistem kooperativa odlično funkcioniše i svi su zadovoljni – i pojedinačni kooperanti i zadruga i država", kaže Jadran Dobrić (42), doktor ekonomskih nauka, koji je desetak godina radio u centralnoj banci Nemačke.
„Trenutno sam u Srbiji ušao u posao u vezi sa energetikom, ali mi se ulaganje u poljoprivredu čini zanimljivim, kao nešto što bi dugoročno moglo da obezbedi mene i moju porodicu", kaže Jadran.
Uspešan poslovni čovek iz Amerike Branko Zec (59) je još pre nekoliko godina prepoznao potencijale ulaganja u poljoprivredu u Srbiji.
„Kupio sam zapuštenu zemlju u okolini Valjeva i nakon što sam je pripremio postavio sam prvi zasad borovnica. Meštani su me u početku čudno gledali, ali se sada i oni sve više uključuju u posao. Mi iz dijaspore možemo preneti iskustva koja smo stekli radeći po svetu, a na državi je da nama, ali i onima koji trajno žive u Srbiji omogući poslovni ambijent da možemo da radimo i da zaradimo. Da budemo domaćini, svoji na svome", kaže Branko Zec.
Šansu da svoj život preusmeri i "ukotvi" u "poljoprivrednu luku" video je i Željko Ilić (40), sportski trener zadužen za fizičke aktivnosti putnika na luksuznim kruzerima.
„Poslednjih nekoliko godina sam radio na kruzerima širom sveta", kaže Željko, „ali me, s obzirom na to da živim u selu Mišar kod Šapca, poslednjih nekoliko godina drži misao da počnem da se bavim organskom proizvodnjom voća i povrća. Kruzeri trenutno stoje usidreni u svojim lukama, i ne zna se do kada će tako, i mislim da je sada pravo vreme da sredstva koja sam uštedeo uložim u pokretanje jednog takvog posla".
