НИКОЛИНА ИМА САМО ЈЕДНУ ЖЕЉУ Нећу да ми буде хладно

20

Село Велика код Плава у Црној Гори познато је, на жалост, и као „мали Јасеновац” јер је крајем Другог светског рата претрпело стравично страдање. За само два сата немачки, албански и муслимански војници зверски су убили, заклали, одрали и запалили више од 400 деце, жена и стараца. Од тог се злочина село никада није опоравило, а жртве су канонизоване као свете.

У Велици данас живи знатно мање људи него некада, а живот им није лак. Посетивши село, представници хуманитарне организације Срби за Србе упознали су и шестогодишњу Николину Јокић. Мала, бистра, весела, хитра и прелепа девојчица, али са једном великом муком.

– Николина слабо чује и носи слушне апарате. Зато не може да научи лепо да говори. Иде на терапије, па се надамо да ће бити боље. Кренула је и у школу – појашњава њена мајка Слађана.

Николина заиста, говори мало неразумљиво, али много више казује својим радозналим погледима, широким осмесима и дечијом раздраганошћу.

– Она је наша мезимица и својом ведрином даје нам снагу да се боримо чак и онда када клонемо. Нажалост, њен најстарији брат Светислав (19), такође, има проблеме. Ишао је у школу за децу са сметњама у развоју. Поред њих двоје, имамо још Богдана (16) и Дијану (13) који су, Богу хвала, здрави. Моји ђаци због школе сваког дана пешаче по четири километра до главног пута где их купи аутобус – додаје мајка.

Породица Јокић живи у каменој кући старој скоро пола века. Снажан земљотрес који је погодио њихово подручје пре пар година додатно је оштетио овај, ионако неуслован објекат.

– Кућа је, као што се да видети, у катастрофалном стању. Крпимо је колико можемо, али пукотине су и голим оком видљиве. Од намештаја нам је дотрајало баш све – укључио се у разговор и отац Драган.

Драган је, нажалост, укљештио пети пршљен, па не може да ради озбиљније послове, таман да и има неког посла. У таквим условима није лако подизати четворо деце.

– Трудимо се бар да обрађујемо нешто мало земље. Држимо и једну краву, коња и седам оваца. Велики нам је проблем и дуг за струју од 1.400 евра. Од примања имамо само социјалну помоћ и дечији додатак што износи непуних 200 евра. Једва преживљавамо, тако да нам је тренутно незамисливо да отплатимо струју – каже још отац.

Да су Величани велики људи, доказује и то је код Јокића пред Нову годину била права радна акција. Драганова браћа и комшије окупили су се да им помогну око санирања зида. Ипак, неопходно је још много тога да се кућа доведе у колико-толико функционално стање. Потребно је заменити кров, обавити унутрашње радове, поставити нову столарију и изолацију, обезбедити кухињу и комплетно покућство. Значила би помоћ и око трактора, косачице, узгоја животиња…

Јунакиња ове приче, Николина открила је хуманитарцима да јој мајка за сада ради домаће задатке, а грицкајући грисине поверила им је и своју једину жељу: „Нећу да ми буде хладно“.

Хуманитарна организације Срби за Србе планира да породици Јокић помогне око санације куће, набавке покућства и пољоприведне механизације, за шта им потребно преко 10.000 евра. Сви који желе да донирају, треба да посете њихов сајт www.srbizasrbe.org и информишу се о начину уплате.

С. Л.

Original Article