Nije kasno da se izjasnite kao Srbi

66

Takvu poruku nam upućuje Pol Pajo Jerosimić iz Srpske koalicije u SAD, koji živi u Nešvilu, glavnom gradu savezne države Tenesi, ali i mnogi drugi aktivisti srpskog naroda koji se u SAD bore za što bolji položaj našeg naroda u toj zemlji.

Inače, popis se u toj prekomorskoj zemlji održava na svakih 10 godina još od 1790. godine, i na prethodnom, održanom 2010. godine, da su Srbi izjasnilo se tek 178.000 ljudi, što, uzevši u obzir realne pretpostavke da nas u SAD ima oko milion, predstavlja veoma mali broj.

Zanimljiv je podatak da se na tom popisu 343.000 ljudi izjasnilo da su jugoslovenskog porekla, za koje se može s razlogom pretpostaviti da su Srbi, jer se izvan toga 434 hiljade ljudi izjasnilo da su hrvatskog porekla i 178 hiljada slovenačkog. Ovakvi katastrofalni rezultati po srpski narod najverovatnije su odraz naše neorganizovanosti i nerazumevanja važnosti popisa i njegovih rezultata ali i tadašnjeg straha da se izjasne kao Srbi. Ta situacija se sada, posle 10 godina, uvereni smo, drastično promenila na bolje.

„Na osnovu popisa raspodeljuju se savezni i lokalni budžet, otvaraju se nova odeljenja u lokalnim školama, nove predškolske ustanove, grade putevi i infrastruktura. Takođe, činjenica je da, bez obzira na položaj, svaki političar i politički kandidat, kongresmen, senator, pa čak i lokalni političar, predstavlja i brine se za svoje birače, i važno je da oni znaju da imaju veliki broj birača i srpskog porekla u njihovom kraju", kaže Jerosimić.

I matične srpske države, Srbija i Republika Srpska, bi imale koristi od većeg broj stanovnika SAD koji se izjašnjavaju da su srpskog porekla jer bi time ojačala njihova pregovaračka pozicija u odnosu na neke bitne stvari po srpski narod a na koje može da utiče američka administracija.

Realnim prikazivanjem brojnosti srpske populacije u SAD značajno bi se povećale mogućnosti da se u toj zemlji očuvaju srpski identitet, kultura, običaji i pravoslavna vera. Kulturne ustanove i udruženja Srba, kao i parohije Srpske pravoslavne crkve u SAD bile bi na taj način u mogućnosti da dobiju značajnija sredstva iz državnih fondova.

„U praktičnom smislu, veoma je bitno da se u popisnom formularu navedu svi članovi domaćinstva, bez obzira na starost (dete ili odrasla osoba) i boravišni status (legalan ili nerešen) u Americi. Zakonom je zaštićena privatnost svih učesnika popisa.

U polju u kome se navodi rasa (eng. Race), potrebno je za svakog člana domaćinsva upisati White a odmah ispod toga i Serbian. Za prvog člana porodice to se obavlja u pitanju pod brojem devet, a za svakog sledećeg člana popunjava se dodatna stranica i Serbian je potrebno upisati u odgovoru na pitanje broj sedam. I nije važno gde ste rođeni i gde živite. Nije važno kada i kako ste došli u SAD. Nije važno koliko ste stari, da li ste u mešanim brakovima… svako se izjasni kojeg je poreka – suprug svoga a supruga svoga, deca po dogovoru", objašnjava Jerosimić.

Do sada se oko 60 odsto stanovnika SAD odazvalo na popis i nije kasno da se do završetka popisa tj. do 31. oktobra, što više naših sunarodnika izjasni da su srpskog porekla.

„Popis se može obaviti putem interneta, telefonim ili poštom", pojašnjava Jerosimić „a za pomoć ili prijavu putem telefona može i na broj 844-330-2020 (na pozive se odgovara na engleskom, ruskom, francuskom, španskom i još devet drugih svetskih jezika). Sve dodatne informacije možete naći i na internet adresi https://2020census.gov/en.html", ističe Jerosimić.

Original Article