Данас Добрила Медаревић ћути. Не даје никакве изјаве за штампу. Ништа. Све што има да каже чуће судије и они који буду успели да нађу места у Сали Окружног суда у Бихаћу.
Њене очи не мирују. Час их упире у нас, час у оца. Отац и брат углавном говоре, а она ћути. Говоримо о клими и историји Дрвара.
- Сви ми грешимо, нико није безгрешан – тврди Добрилин отац, иначе правник – а ми ћемо рећи све што имамо на суду.
Добрила верује у суд, у судство уопште. Другачије и не може бити јер је више од годину дана и сама била судија. Тада није ћутала. Умела је да држи придике. Била је строг судија, оштар и “ажуран”, бар је такво мишљење владало у Дрвару. А у Дрвару су људи правични, правду цене изнад свега.
Велико другарство и присно пријатељство Добриле Медаревић и Добриле Трнинић почело је још у школској клупи. Тачније у четвртом разреду основне школе. Касније, такође, живот није успео да их раздвоји све до 20 фебруара 1979. године.
По завршеној гимназији две Добриле су донеле одлуку – биће правнице. Чврсто су то одлучиле и пошле у Београд на студије. Њихови индекси говоре да су прву годину студија уписале 1972. године. У првом испитном року положиле су предвојничку обуку. Није много, али за почетак је то било довољно. Шта су даље радиле, да ли су училе или не, не зна се. Добрила Медаревић ћути. И то ће можда испричати на суду, али данас то изгледа никога не занима. Углавном, обе су долазиле често кући у Дрвар, а индекси су им били пуни оцена. Уче деца нема шта, мислили су родитељи, јер црвене књижице које многи студенти нерадо показују не остављају места сумњи. Испод оцена стајали су нервозни, читки, нечитки, па и „прави академски“ потписи чувених професора Правног факултета у Београду. Наравно, родитељи и једне и друге Добриле нису слутили да је у то време у „Службеном гласнику“ стајало како су обе изгубиле и своје индексе прогласиле неважећим. Факулатет им је издао нове. Стари су служили само у Дрвару. Што за родитеље што за радне организације које су обилазиле очекујући у њима посао.
Зефирино Граси
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
