Goran ZlatkovićStari dvorci i vlastelinski letnjikovci su kulturno blago svake zemlje, a u Srbiji su mnogi čuvari istorije i arhitekture već decenijama u lošem stanju. Država je, međutim, rešila da stane na put njihovom daljem propadanju te da unese novi život velelepnim dvorcima.
Prema poslednjem preseku stanja u Srbiji ima 118 spomeničkih zdanja od kojih je blizu tri četvrtine u državnom odnosno javnom vlasništvu. Prema izveštaju nadležnih zavoda za zaštitu spomenika kulture, dve trećine ukupnog broja objekata nalazi se u dobrom ili solidnom stanju, dok je jedna trećina u lošem ili veoma lošem stanju. Projekat Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine, iniciran od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislava Momirovića i potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, obuhvata pomenutih 118 dvoraca i vila (građenih od kraja 18. do prve polovine 20. veka), s ciljem njihove restauracije, a potom stavljanja u funkciju
kulturnih, turističkih i privrednih sadržaja.
– Osnovni problem koji bi trebalo rešiti ovim projektom je kako nasleđe, čije očuvanje predstavlja teret za budžete lokalnih zajednica, pretvoriti u uspešni razvojni potencijal. Dugoročni cilj projekta je da se na primerima dobre prakse predloži adekvatna namena i korišćenje za sve objekte i to na način da se obezbedi održivi razvoj ovog kulturno istorijskog blaga kao i da se uradi mapiranje objekata koje bi se koristilo u okviru turističkih ruta kao što su uradile zemlje iz okruženja – pojašnjava za “Vesti” Danijela Vanušić, pomoćnica ministarke za kulturno nasleđe i digitalizaciju.
Pomenuti “primeri dobre prakse” se, na prvom mestu, odnose na Francusku i njeno iskustvo po ovom pitanju. Međusobna razmena iskustava sa međunarodnim ekspertima na primerima najbolje prakse, nastavlja sagovornica, treba da doprinesu izradi planova upravljanja, očuvanju i revitalizaciji spomeničkog nasleđa i stavljanje dvoraca, letnjikovaca i vila u Srbiji u funkciju održivog kulturnog turizma.
Kako je najavljeno, neki dvorci bi trebalo da postanu muzeji, hoteli, restorani, vinarije ili lokaliteti na kojima će se snimati serije i filmovi.
– Bez obzira na njihovu namenu, svim tim napuštenim, zaboravljenim i zapuštenim objektima biće udahnut novi život, te će na taj način ponovo postati mesta koja bude maštu, podučavaju o prošlosti i služe na ponos državi u kojoj su sagrađeni – istakla je ministarka Gojković prilikom nedavnog predstavljanja projekta u Kulturnom centru Srbije u Parizu.
Ona je dodala da obnavljanje dvoraca pokazuje nov, zreliji i odgovorniji odnos prema našoj istoriji i negovanju kulture sećanja, čime se jača svest o nacionalnom identitetu i oslanja na kulturnu baštinu kao potencijalu budućeg razvoja.
Ostaće izvorna lepota
Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Danijela Vanušić tvrdi da se neće menjati prethodni izgled dvoraca:
– Svi objekti na listi projekta su utvrđeni za kulturna dobra ili su pod prethodnom zaštitom što znači da njihove izvorne estetske karakteristike i istorijska svojstva zbog kojih su proglašeni spomenicima kulture ne smeju biti izmenjena ili narušena. Zbog toga je pre početka bilo koje intervencije na samim objektima, neophodno dobiti uslove odnosno mere zaštite koje propisuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i saglasnost na projektnu dokumentaciju pre početka izvođenja radova.
Korak po korak
U Ministarstvu kulture kažu da je utvrđena lista objekata koju će eksperti iz Francuske obići kako bi se razmotrio najbolji način da ovaj istorijski, kulturni i turistički potencijal Srbije zaživi.
– Pre početka građevinskih radova, prvi korak je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova i pribavljanje svih dozvola za radove. To je i vremenski i finansijski zahtevan poduhvat i podrazumeva od jedne do nekoliko godina rada, zavisno od stanja objekta i obima intervencija – naglašava Vanušićeva. Veoma je, kaže, važno da projekat prepoznaju lokalne zajednice, koje su uglavnom i vlasnici ovih objekata, te da pokrenu inicijative u cilju obnove, zaštite, održivog korišćenja i dostupnosti dvoraca.
Svedoci istorije kao atrakcije
Srpski dvorci su nemi svedoci istorije čiji vlasnici su bili pripadnici najviših društvenih slojeva. Iako nisu raskošni kao u nekim drugim zemljama, njihov kulturni i turistički potencijal je izuzetno veliki.
– Dvorci širom Evrope predstavljaju prvorazredne turističke atrakcije, koje zapošljavaju veliki broj ljudi te je evidentno da realizacija ovog projekta predstavlja veliku razvojnu šansu za našu zemlju kako u vidu zaštite kulturnog nasleđa tako i vidu otvaranja novih radnih mesta odnosno ekonomskog razvoja – ističe sagovornica “Vesti”.
