Тамо где нема богоугодног мира, тамо где не станују мир и тишина, где Срби не-мају слободу ни безбедност кретања, а у осињаку недо-бронамерника, у слеђеној тишини мале српске оазе манастира Успења Пресете Богородице две монахиње и искушеница бране и чувају српство и православље – у центру Ђаковице на југу плодне Метохије.Игуманија Јоаникија, мати Теокиста и искушеница Василија Перић једине су преостале од српског рода у Ђаковици и у пречнику од 20 километара уна-около. Оне живе у манастиру Успења Пресете Богородице, који је настао на месту где је у мартовском погрому 2004. спаљена црква. Манастирске зи-дине данас су надвисиле новосаграђене зграде Албанаца са чијих тераса и прозора њиихови житељи гледају на сваки покрет ових жена и ретких верника који навраћају у манастир.У Ђаковици је до 1999. године жи-вело је око 12.500 Срба а данас у овој општини, у граду и 83 села у околи-ни, на површини од 588 квадратних километара, Срба нема уопште, док је Албанаца близу сто хиљада, према по-пису Приштине из 2011. године. Први српски суседи самотних монахиња живе у петнаест километара далеком Ораховцу и Великој Хочи, а исто толи-ко је удаљено и монаштво у Високим Дечанима. Граница Албаније им је на четири километра западно.
Наставак прочитајте у броју 3187.
