Дан када се живи сећају мртвих: Власи то раде на свој начин

59
https://www.ilustrovana.com/

Периферија Жагубице. Дан леп, сунце окупало не-велико двориште. Улазна капија крај трошне зграде широм отворена. Стижу комшије и рођаци. У врх дворишта, под тремом једне од помоћних зграда, постављен дугачак дрвени сто. Импровизован од грубо тесаног дрвета. Преко њега бели столњаци. На столу погаче, месо, сир, колачи и још којекакве ђаконије од хране. Неколико гајби са флашама разног пића поређано поред стола.Све то намењено је једном брачном пару. Упокојеним родитељима до-маћина. Посветили су им овај дан како би им на онај свет послали све што им треба. Од хране и пића до гардеробе. ›Гардероба за родитеље домаћина којима је помен намењенТо што се тог дана збивало у кући домаћина је помана. Исто је што и помен, даћа, али је термин везан за Влахе. Етнолог Даница Ђокић, сведок бројних обреда у источној Србији каже да овај об-ред представља бригу родбине за покојника, те да му на овај начин шаљу „тамо” све што му треба, од хране и гардеробе, до карактерис-тичног пастирског штапа који му служи за одбрану.

Наставак прочитајте у броју 3187.

Original Article