КРИЗА У ЕТИОПИЈИ: КО ЈЕ ПРЕШАО ЦРВЕНУ ЛИНИЈУ

15

Премијер Етиопије Абиј Ахмед, један од највиђенијих афричких државника, мада је са 44 године најмлађи председник владе на континенту, 4. новембра је у вечерњем телевизијском обраћању нацији од 110 милиона људи тврдио да су оружане снаге Тигреа напале тамошњу базу федералне војске. Изјављујући да је пређена „црвена линија“, премијер, који је 2019. добио Нобелову награду за мир, рекао је да је конфронтација једина опција.

Федерални парламент у главном граду Адис Абеби је прогласио шестомесечно ванредно стање у Тигреу, и формирање привремене владе у том региону. Интернет везе са Тигреом су прекинуте, али стижу вести о више ваздушних напада федералног ратног ваздухопловства на Мекеле, главни град Тигреа. Извештава се о стотинама жртава међу војницима на обе стране, и првим избеглицама у суседни Судан, усред страховања да девет милиона људи ризикује расељење.

Етиопија је, последње две деценије помињана као једна од најуспешнијих економских прича, не само у Африци већ и у свету. Но, земљу сачињену од 80 етничких група су потресали друштвени немири и расле политичке напетости, између осталог и на релацији Адис Абеба – Мекеле.

Упркос томе што чине само шест одсто становништва Етиопије, Тигреани су доминирали етиопском владом и војском преко Народноослободилачког фронта Тигреа (TPLF), откако су предводили победу у грађанском рату од 1974. до 1991. против централне власти марксистичког режима ДЕРГ (Привремена војна влада социјалистичке Етиопије). Нижи официри окупљени у ДЕРГ-у су 1974. збацили са власти последњег етиопског монарха Хајла Селасија I (1892-1975) и уз помоћ „црвеног терора“ настојали да изграде друштво по узору на ондашњи Совјетски Савез.

Победи против ДЕРГ-а су можда још више допринели устаници из Еритреје, тадашњег етиопског региона и географског суседа Тигреа, којa се 1993. отцепила у засебну државу. Етиопија и Еритреја су између 1998. и 2000. водиле крвав гранични рат у коме су погинуле десетине хиљада војника, а да је исход био нерешен.

Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article