БЕСПЛАТНИ УЏБЕНИЦИ ЗА ОСНОВЦЕ: ПРОФЕСОР КОВЧИЋ НА ХУМАНОМ ЗАДАТКУ

17

Премало се о њему пише и прича колико би требало. Име професора др Александра Кавчића, једног од водећих информатичара на планети, обишло је Земљину куглу када су светски медији објавили да глобална компанија „Марвел технолоџис” на име одштете нашем научнику треба да исплати 750 милиона долара. Друга вест која се ових дана појавила у нашим медијима, и није обишла свет, али јесте Србију, јесте његова намера да од дела новца који је добио обезбеди бесплатне уџбенике за основце у Србији.

Укратко, животна прича професора Кавчића изгледа овако: Београђанин, ђак београдске Математичке гимназије, коју је завршио 1986. године. Школовање је наставио у Бохуму, где је дипломирао на Електротехничком факултету. Докторирао је на „Карнеги Мелон“ Универзитету у Пенсилванији, а сем ту, предавао је и на „Харварду“ и Универзитету „Хаваји“. О том времену овако прича: „После дипломирања желео сам да одмах урадим и докторат, па сам конкурисао на 12 америчких универзитета – и на десет био примљен. Али, бити примљен, не значи баш много, потребно је доста пара да се студије плате. Између осталих, примио ме је и „Стенфорд“, али су тражили да платим бар један семестар. „Карнеги Мелон“ ми је, међутим, дао пуну стипендију. Професор Жозе Мури, који ми је тамо додељен као ментор, подстакао ме је да покушам да решим проблем за који дотле нисам знао, мада је у литератури био познат још од почетка осамдесетих, откако је почела серијска производња магнетних, такозваних хард-дискова”.

Решио је наш научник тај проблем и патентирао изум. То је читач магнетних чипова који се користи у милијардама рачунара и дискова широм света, а онда су се други дрзнули да патент присвоје. То професор Кавчић овако објашњава: „Неки наговештаји да се наш патент користи, почели су да пристижу тек од 2003. Јављали су се неки инжењери из индустрије хард-дискова, али нико није био спреман да нам о томе пружи неки доказ или потпише изјаву, јер је то по њих било веома ризично. Ја сам од момента кад смо пронашли решење, знао колико је вредно и да ће се користити; уосталом, докторат о том проблему омогућио ми је да 1998. постанем професор на „Харварду“. Универзитет „Карнеги Мелон“ је тужбу за неовлашћено коришћење своје интелектуалне својине – јер студентски и професорски радови припадају пре свега универзитету, док нека права имају и изумитељи – поднео тек 2009. То није била лака одлука, с обзиром на то да нико не може, чак ни ЦИА, да ‘отвори’ чип и каже шта је унутра”.

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article