Казахстан – политика „златне средине“ МЛАДА НАЦИЈА СА ДРЕВНОМ ИСТОРИЈОМ

67

Казахстан је девета држава по величини на свету. Простире се на 2.724.900 квадратних километара, што је једнако површини западне Европе. У земљи живи близу 19 милиона грађана, па је густина насељености врло ниска, мање од шест људи по километру квадратном.

Казахстан је млада нација са древном историјом. Казахстанци су потомци турских и средњовековних монголских племена. Држава је постала независна после распада Совјетског Савеза, 1991. године. Данас је она дом за више од 130 националности и око 20 различитих верских заједница. Као већински муслиманска земља, Казахстан је члан Организације исламске конференције (ОИК). Највећи је произвођач уранијума у свету и има нека од глобално најбогатијих налазишта бакра, фосфорита, цинка и злата. Извози и нафту, пошто је по резервама тог енергента једанаести на нашој планети.

Географски, Казахстан заузима дубоке средишње континенталне регионе Евроазије и има важан геостратешки положај. Хиљадама година је овде пулсирала привреда дуж гигантског појаса који се протезао од северне Италије, до регије Амур и Манџурије. Каравански путеви су повезивали Кину и Малу Азију, Иран и регион Бајкала, Индију и Сирију.

Недавно се Евроазија поново појавила као економски феномен у процесу интеграције. Уз то иде и концепт континенталне (копнене) економије, поред „поморске“ која је превладавала током последња три века, и дуже.

У том оквиру, Велика степа Казахстана постаје место „окупљања“ Новог света. Стратешки повезује велико и брзо растуће тржиште Кине и јужне Азије са оним у Русији и Европи, путевима, железницама и лукама на Каспијском мору.

Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article