Глисером кроз Ђердап

135

КАД СЕ ЗАПЛАВИ НАШЕ МОРЕ

Текст и фотографије Бранислав Тикић

Ђердапска клисура је позната по много чему. Између осталих, она је највећа и најдужа клисура, такозвана пробојница, у Европи. Дугачка је 100 километара, и састоји се од неколико целина: Голубачке клисуре, Љупковске котлине, клисуре Госпођин вир, Доњомилановчке котлине, клисура Велики казан и Мали казан, Оршавске котлине и Сипске клисуре. Све оне су прошаране бројним насељима, видиковцима, археолошким локалитетима и културно-историјским споменицима. Клисура се и са српске и са румунске стране може обићи друмском магистралом која се уздиже изнад самог Ђердапског језера, али и старијим, воденим путем, и то само туристички и у сопственом аранжману. Редовних бродских линија, нажалост, одавно нема.

На самом њеном почетку, на десној обали Дунава, до које су се стрмоглаво спустиле окомите стене, уздиже се импозантна средњовековна тврђава Голубачки град. Недавно је врло успешно обновљена и реконструисана средстима Европске уније. Сада блиста у пуном сјају, и дању и ноћу. Овде код Голупца, кажу, Дунав је најшири на свом току кроз нашу земљу. Одатле почиње и највеће вештачко акумулационо језеро у Србији и некадашњој Југославији, Ђердапско. Настало је преграђивањем Дунава и изградњом бране са хидроцентралом испред Кладова.

Од Голупца води магистрала до светски познатог праисторијског археолошког налазишта Лепенски вир, а даље до новог Доњег Милановца. Онај некадашњи, стари, потопољен је када и стара Текија и Сип, због изградње хидроцентрале Ђердап I и подизања нивоа Дунава. За питоми Доњи Милановац може се рећи да је туристичко средиште Ђердапа, јер је у њему и седиште управе нашег највећег Националног парка „Ђердап“ и врло занимљивог Центра за посетиоце овог националног парка.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article