Prijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel, ruskog predsednika Vladimira Putina, bivši saradnik Stiva Džabsa, za koga je radio mikro baterije, profesora Dejana Ilića, pandemija korona virusa zatekla je u rodnom Selevcu kod Smederevske Palanke.
"Došao sam u zavičaj da se preventivno zaštitim od korona virusa, ali i da posadim nova stabla šljiva. U Nemačkoj bih zbog poslovnih obaveza bio izložen riziku da se zarazim sa virusom Kovid-19. Imao bih puno sastanaka, susreta sa biznismenima i putovanja. Ovde u selu sam se zaštitio, zaštitio sam i komšije, moje goste, tako da živim mirno i sigurno", rekao je dr Dejan Ilić, svetski proizvođač mini baterija.
Kako sam priznaje, zazire od virusa i zaraznih bolesti, jer je početkom 2000. godine u vreme ptičjeg gripa bio u Singapuru zatočen u karantinu, maloj sobi u hotelu, punih 31 dan. Ovog puta, još kada je dobio u decembru prošle godine prve informacije o korona virusu, preduzeo je sve mere da ne bude u karantinu.
"Pitao sam kolegu iz Kine kakav je ovaj virus, i rekao mi je da je sto puta opasniji od ptičjeg gripa. Odmah sam prebacio pogone mojih fabrika „Varta" i „Arri" iz Kine u Indoneziju, odnosno iz Njujorka u Kaliforniju. A ja sam se preselio iz Minhena u Selevac", priznao je profesor Ilić.
Doktor za baterije i smart kartice
Rođen je u Selevcu 1957. godine. Odrastao je i školovao se u Smederevskoj Palanci. Bio je odbojkaš OK „Partizan" iz Beograda, reprezentazivac u odbojci i potom sportski gastarbajter u klubovima OK „Medon", Italija, OK „Bajern 04", Leverkuzen i OK „Elvangen".
"Potičem iz porodice prosvetnih radnika. Majka Olga je bila logoped, a otac Predrag učitelj. Moji roditelji nikada od mene nisu tražili da budem najbolji đak. Nisam bio najbolji, ali ni najgori. Učio je samo ono što me je interesovalo, pre svega fiziku i matematiku. Postao sam doktor nauka sa samo 26 godina, sa disertacijom „Hemijski izvori struje". Bio sam najmlađi doktor nauka u bivšoj Jugoslaviji", prepričava ukratko svoju biografiju dr Ilić.
Diplomirao je fizičku hemiju na BU (1981), magistrirao na Medon univerzitetu u Francuskoj (1982), doktorirao u Drezdenu (1985). U vreme doktorskih studija pune dve godine bio je Berlinac. Stanovao je u jednoj zgradi na Aleksander Placu, u kojoj se danas nalazi kafe „Moka".
"Radio sam od 1983. do 1985. pune dve godine početkom osamdesetih u Istočnom Berlinu. U ovom gradu sam spoznao veličinu nemačke, a i evropske nauke. Shvatio da su upornost i disciplina jedini putevi koji vode ka naučnom uspehu. Tu, u Istočnoj Nemačkoj, upoznao sam školsku drugaricu Angelu Merkel, sa kojom sam bio u Lajpcigu 1983. godine. Širio sam svoje znanje, ali i učio od srpskog genija Nikole Tesle, od japanskog genija gospodina Mačuo Suzukija, koji je stvorio prvi „tošiba" komjuter, a potom od Stiva Džobsa, tvorca laptopa i „ajfona", kome sam prodavao svoje mikro baterije", priča nam dr Dejan Ilić.
Radio je keo docent na Univerzitetu Karlsruhe (1986). Od 1992. godine bio je glavni inženjer za istraživanja i razvoj u kompaniji "Varta", da bi potom postao vlasnik firme "Varta mikrobateri" u Elvengenu. Direktor je od 2007. godine i nemačke firme "Arri", svetskog lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Kompaniju "Arri" preuzeo je na poziv Mihaila Glosa, nemačkog ministra za privredu.
Doprineo je revoluciji u proizvodnji mini baterija za mobilne telefone, laptopove, tv kamere i elekto automobile. Njegov izum su mikro baterije i smart kartica. U Nemačkoj je tri puta proglašavan za menadžera i inovatora godine, a od Udruženja vodećih privrednika Rajna-Majna dobio nagradu za inovacije – vartine polifleks baterije.
"Ponosan sam na ovaj proizvod, jer je u njega ugrađeno čak 50 mojih patentnih rešenja. Ja sam učestvovao u razvoju – od ideje do osmišljavanja novog proizvoda, do konstruisanja mašine za proizvodnju polifleks baterija i njenog plasmana i praktične primene. To je jedan zaokružen proces i ne događa se čoveku često da u svom radnom veku zaokruži svoj naučni rad", rekao je tada profesor Dejan Ilić, inače, jedini strani državljanin koji je poneo to visoko nemačko priznanje.
Dobitnik je tehničkog Oskara, nagrade Američke filmske akademije za inovacije Fledž kamera za snimanje filmova. Osmi je srpski oskarovac.
"Mi smo u fabrici "Arri" napravili prvu profesionalnu digitalnu filmsku kameru koja je mnogo bolja od slične kamere koju pravi Vegasu. Mi ćemo u trogodišnjem ciklusu do 2011. napraviti najbolju digitalnu kameru u svetu, a ostvarujemo veliki tehnički napredak i u pogledu skenera, lasera i svetla", ističe dr Ilić.
Planovi za elektomobil
Poslednjih godina dr Dejan Ilić se bavi ostvarenjem velikog sna i ideje nemačke kancelarke i svoje prijateljice Angele Merkel. Njena ideja je da Nemačka do 2025. godine dobije prvu generaciju elektomobila, a da potom u Nemačkoj budu izgrađeni dromovi sa elektronskim vođicama, kako bi njima prolazila vozila bez šofera.
"Želim milion elektromobila na nemačkim drumovima do 2025. godine, dok sam još na mestu kancelara", izjavila je svojevremeno Angela Merkel.
Profesor Dejan Ilić je upoznao Angelu Merkel početkom osamdesetih godina prošlog veka, a njihovo poznanstvo i danas traje.
"Angela Merkel je rođena kao Angela Dorotea Kazner u porodici hamburškog luteranskog sveštenika Horsta Kaznera. Po ocu je poljskog porekla. Bila je aktivna na crkvenim skupovima i intelektualnim kružocima u DDR-u, na kojima su zagovarane promene rigidnog sistema. Studirala je matematiku i jezike na Univerzitetu Lajpcig od 1973. godine. Sreli smo se na Univerzitetu Lajpcig kada je radila doktorat iz hemije kod profesora Luce Zilackog. I ja sam tada bio doktorant. Ona je već bila udata za Urliha Merkela, ali je ja znam kao raspuštenicu", priča dr Ilić.
Kada je pao Berlinski zid i usledilo ujedinjenje dve Nemačke, premijer Helmut Kol je u svojoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) angažovao dve mlade žene s Istoka. Jedna od njih, Angela Merkel bila je od 1991. godine nemački ministar za žene i mlade. A od 1994. Merkelova je bila ministar za okolinu, zaštitu prirode i nukleranu bezbednost.
"Pratio sam Angelinu političku karijeru. Bili smo u kontaktu, a ponekad bi, kada bi došao u Berlin i svratio do nje. Kada sam kao direktor "Varte" u nemački Elvangen preselio visokosofisticiranu proizvodnju sa Dalekog istoka 1997. godine, dok su svi ostali sa Zapada selili poslovanje na Istok, zbog jeftinije radne snage, na otvaranje fabrike došla je Angela Merkel kao ministarka zaštite životne sredine. U više navrata sam joj govorio "Pusti prvo privredu da se razvije, a onda ćeš lako zakonskom regulativom da nametneš poštovanje ekoloških standarda. Uspešnim kompanijama neće biti problem da stave prečistače i da proizvodnju usklade sa pravilima o zaštiti životne sredine", pričao je Ilić o saradnji sa prijateljicom Angelom Merkel.
Danas je Dejan Ilić deo kancelarkinog i nemačkog tima, koji već osam godina radi na projektovanju i prozivodnji prvog automobila na električni i elektronski pogon u ovoj zemlji.
"Ideja Angele Mrkel i Vlade Nemačke u Berlinu je da ova država do 2025. godine dobije prvu generaciju elektomobila. I da potom u Nemačkoj budu izgrađeni drumovi sa elektronskim vođicama, kako bi njima prolazila vozila bez šofera. Već sada znam da taj elektromobil neće biti gotov do 2025. godine. Mislim da će njegova proizvodnja u Nemačkoj još da potraje. Baterije su danas srce buduće automobilske industrije. U mojim fabrikama mi tražimo način da proizvedemo snažnu bateriju za takav automobil. Jer za taj elektromobil treba rezervor sa gorivom da zamenimo sa jednom baterijom, a da elektromobil bude bezbedan za vozača i putnika. Glavno pitanje je cena koštanja tog auta za kupce. Elektromobil treba da bude dostupan građanima", nabraja doktor Dejan Ilić, inače, član Njujorške akademije nauka.
U Evropskoj uniji profesor Ilić je senator – savetnik za privredu. Kao patriota dr Ilić je ponudio deo poslova oko proizvodnje elektromobila za Nemce, da se rade u Srbiji, ali nije naišao na razumevanje kod ljudi sa Beogradskog univerziteta. Ilić, međutim, ne odustaje od te ideje da Srbi, kao što to on radi, pomognu kancelarki Angeli Merkel da ostavi svoj san i program.
U Srbiji je Dejan Ilić prepoznat kao veliki stvaralac i novi genije. Nagrađen je nagradama „Nikola Tesla" bivšeg Ministarstva za dijasporu, Zlatnom medaljom države Srbije, nagradom za životno delo države Srbije i Poveljom matice iseljenika Srbije.
