ЕКОЛОГИЈА, ВОДА Може ли се жеђ угасити новцем?

11

Климатске промене, суше, раст становништва и загађење, вероватно, ће довести до тога да несташица воде и њена цена постану вруће теме у годинама које долазе. Дефинитивно ћемо пратити како се развија трговање овим новим водним „фјучерсом“, рекао је директор и аналитичар РБЦ-а „Капитал маркетса“ Дин Драј.

Трговање водом је почело фјучерсима калифорнијске воде, саопштила је у децембру највећа светска берза финансијских деривата – ЦМЕ група. „Блумберг“ је, преносећи ову вест, подсетио да би природни ресурси неопходни за живот могли пресушити, и у буквалном и у преносном смислу, у већем делу света. Пољопривредници и локалне самоуправе сада су, како наводе, у могућности да се заштите тако што ће улагати у доступност воде у Калифорнији, која је у Америци највеће пољопривредно тржиште, а пета привреда у свету.

Калифорнијско тржиште воде вредно је више од 1,1 милијарди долара, а долазак овог кључног и најважнијег природног ресурса на берзу омогућиће, тврде упућени, боље управљање будућим ризицима везаним за воду. Иначе, цена воде у самој Калифорнији удвостручила се током 2020, а први финансијски уговори ове врсте у Сједињеним Америчким Државама (САД) објављени су у септембру, у време када су врућине и пожари харали западном обалом земље и када је Калифорнија излазила из осмогодишње суше.

Према подацима Уједињених нација (УН), процењује се да би у наредних неколико година две трећине наше планете могло да осети несташицу воде, што би, опет, могло да доведе до миграција епских размера. Већ дуго година УН упозоравају да климатске промене, које је проузроковао човек својом бахатошћу према природи, доводе до озбиљних суша и све већих поплава, што чини да је и за највеће стручњаке ситуација око доступности воде у будућности – готово непредвидива. Оскудица воде је, наравно повезана и са претераном индустријском и људском потрошњом.

У Калифорнији, конкретно, акутна сушна сезона протезала се од децембра 2011. до марта претпрошле године, показују подаци америчког мониторинга суше. Најтежи ефекти ове климатске непогоде били су у јулу 2014. године, када је 58 одсто државног земљишта претрпело „екстремну сушу“, што је довело до губитака усева и пашњака, као и до других ванредних ситуација.

Приредила С. Лазаревић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article