Aleksandar Đuričić, predsednik Vođstva srpsko-američke konferencije, zahvalio se svim učesnicima ovog sastanka. On je istakao da su Republika Srpska i Republika Srbija zajednička otadžbina i jednako značajna za Srbe i njihovu kulturu. Branko Mikašinović, nekadašnji novinar Glasa Amerike i moderator sastanka, upoznao je prisutne sa predsednicom Cvijanović i postavljao pitanja.
Kakva je trenutna situacija u Republici Srpskoj u vezi krize prouzrokovane korona virusom?
„Mi se borimo kao i druge zemlje u ovom trenutku. Rekla bih da držimo situaciju pod kontrolom. Prošlo je osam nedelja od kada je identifikovan prvi slučaj infekcije. Naš zdravstveni sistem, institucije i Vlada Republike Srpske su veoma aktivne. Srećna sam sa merama koje je Vlada Republike Srpske preduzela u proteklim nedeljama i mesecima. Možemo reći da držimo situaciju pod kontrolom. To je jedan aspekt ove tragične priče kako zaštiti ljudske živote, lečiti pacijente i upravljati zdravstvenim sistemom. Drugi deo priče je kako Vlada može sačuvati ekonomiju i aktivnosti koje su važne da bi ekonomija funkcionisala. Ovo je bitka na više frontova kao i u drugim zemljama. U poređenju sa drugim zemljama, moram da kažem da je Republika Srpska bila prva u regionu koja je uvela veoma ozbiljne i striktne mere. Zahvaljujući disciplini naših građana i spremnosti našeg zdravstvenog sistema, možemo biti srećni gde smo sada. Nadamo se da neće biti gore", kaže Željka Cvijanović.
Kako biste procenili ekonomsku situaciju za vreme pandemije koronavirusa i šta bi mogle biti posledice ove krize?
„Naš ekonomski rast je bio 3.7% i imali smo solidan napredak. Kada se ova kriza dogodila, ona će imati velike posledice i loš uticaj na našu ekonomiju. To je nešto što neće nestati preko noći i ekonomija će se morati oporavljati u narednim mesecima ili možda i godinama. Međutim, veoma sam srećna sa merama koje je Vlada preduzela da pomogne ekonomskom sektoru. Verovali ili ne, mi smo prvi u regionu počeli da primenjujemo ove mere. Jedna od prvih mera jeste da se ustanovi moratorijum na tri meseca za plaćanje kredita. To je dogovor koji je Vlada napravila sa bankama. Vlada je odlučila da pokrije plate zaposlenih u privatnom sektoru sa minimalnim doprinosima kao i za penzijsko osiguranje i na taj način da pomogne poslodavce da nastave sa radom i sačuvaju zaposlene. Odložili smo rok za uplatu poreza. Postoje i druge mere koje je Vlada preduzela kako bi pokazala da mogu da računaju na nju i da smo svi zajedno u ovom zlu i tragičnoj situaciji…Mnogi poslovi su zatvoreni i mi pokušavamo da ih oživimo kroz Vladine mere."
Kako oba entiteta Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine sarađuju u zajedničkim institucijama?
„Postoji određen nivo saradnje između oba entiteta Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Uveli smo slične mere, ali one nisu identične. Skoro smo imali žalbe o njihovim merema da ukinu određene restrikcije uskoro. Očekujemo da sarađujemo i harmonizujemo neke od ovih aktivnosti zajedno. Bojimo se da će imati loše posledice u budućnosti. U vezi institucija Federacije Bosne i Hercegovine, postoji koordinaciono telo koje uglavnom radi na humanitarnoj pomoći koja dolazi iz inostranstva. Oba entiteta su odgovorna za svoje zdravstvene sisteme, civilne zaštite i druge aktivnosti koje su primenjene u Republici Srpskoj. Oba entiteta zajedno koordinišu svoj rad, ali u suštini mi ovo radimo zasebno."
Kakva je uloga Kancelarije Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije u Vašingtonu, SAD?
„Imamo oko deset predstavništava Republike Srpske u svetu. Jedna od njih je i predstavništvo u Vašingtonu. Srećna sam da imamo kancelariju tamo. Glavna svrha ovih predstavništava je da unapredi interese Republike Srpske, pomogne ustanovljenju ekonomskih odnosa sa zemljama gde predstavništva rade. Jedna od najvažnijih uloga je da obezbedi institucionalnu vezu između Vlade Republike Srpske i dijaspore i naših ljudi koji žive u inostranstvu. Naše predstavništvo u Vašingtonu je veoma uspešno. Veoma mnogo se oslanjamo na naše crkve u inostranstvu. Mnoge aktivnosti se odvijaju kroz zajedničko povezivanje naših predstavništava, crkava i Vlade Republike Srpske."
Kakav je odnos između Vlade Republike Srpske i srpske dijaspore u Americi? Koji su ciljevi u budućnosti?
„Pokušavamo da dođemo do naše dijaspore i naše predstavništvo je veoma korisno u Vašingtonu. To je način na koji komuniciramo, obezbeđujemo institucionalnu vezu i uveravamo ih da treba da radimo u mnogim aspektima zajedno. Moj politički pristup da svaka naša osoba u inostranstvu je deo naše zajednice i potrebno je da znamo kako da pomognemo jedni drugima. Zato je važno da su zainteresovani za političke i ekonomske procese u Republici Srpskoj i u celom regionu. Oni se mogu uključiti na različite načine. Na primer, u vezi političkih procesa, dijaspora nam može pomoći da ustanovimo bolju vezu sa zajednicama u zemljama u kojima žive. U vezi ekonomskih procesa, dijaspora može započeti neki posao u Republici Srpskoj ili da unaprede naše poslove u zemljama u kojima žive. Postoji mnogo načina na koji možemo komunicirati, biti zajedno i raditi zajedno…"
Nedavno je bilo obeležavanje sedamdesetpetogodišnjice oslobađanja koncentracionog logora Jasenovac. O ovom delu naše istorije se nije dovoljno govorilo u našoj istoriji. Vi ste govorili o važnosti sećanja na koncentracione logore Donja Gradina i Jasenovac. Zašto Vlada Republike Srpske vidi ovo kao važnu tragediju koje se treba sećati i zašto je važno da je se sećamo zajedno sa Srbijom?
„Naš događaj sećanja u Donjoj Gradini je veoma važan događaj i uvek se održava u nedelju nakon srpskog pravoslavnog Uskrsa. To je prilika da se posveti pažnja svim nevinim žrtvama koncentracionog logora Jasenovac. Mi ovde govorimo ako 700.000 žrtava. Srpske žrtve su oko 500.000 i one zaslužuju pažnju. Vlade Republike Srpske i Republike Srbije su ustanovili kalendar važnih datuma u našoj istoriji koje treba da obeležavamo zajedno. Jasenovac je jedan od tih dana i zato ga organizujemo zajedno. Veoma često imamo naše prijatelje iz Jevrejske i Romske zajednice. U normalnija vremena kada nije bilo kovida-19 obično smo imali prijatelje iz Izraela i američko-jevrejske zajednice koji dolaze da odaju počast žrtvama. To je ceremonija sećanja koja pokazuje da treba da budemo zajedno, da moramo ne samo da odamo počast žrtvama, već da se tako nešto nikada ne dogodi na našoj planeti. Važno je za naše ljude gde god da žive da razumeju da Republika Srpska i Srbija obeležavaju ove događaje zajedno jer imamo zajedničku istoriju, jer smo jedni isti ljudi koji dele iste vrednosti. Ako smo zajedno, mi smo jači. Ova tragična mesta zaslužuju više međunarodne pažnje…i zato imamo blisku saradnju sa našim ljudima i prijateljima iz Izraela i američko-jevrejske zajednice. Mi pokušavamo da pokažemo da smo zajedno. Ako smo zajedno, možemo ovaj događaj da stavimo na međunarodnoj mapi kao važan događaj. Radimo na tome sada. Sećate se da smo živeli u komunističko vreme i da ovom i mnogim drugim mestima nije davana dovoljna pažnja u to vreme. Verovatno zbog načina na koji smo organizovali naš život. To je velika tragedija sa mnogo izgubljenih života i načina kako su ubijani i mučeni tamo. Sve ove loše stvari koje su se dogodile zaslužuju međunarodnu pažnju. Mislim da smo na dobrom putu da to postignemo."
Da li nam možete reći više o nameri Vlade Republike Srpske da izgradi Centar sećanja Donja Gradina? Kako Republika Srpska i Srbija doprinose povećanju pažnje na globalnom nivou o koncentracionom logoru Jasenovac?
„Postoji ideja da se izgradi velik Centar sećanja tamo. To je objavljeno kao zajednička ideje Republike Srpske i Srbije. Nadamo se da će se ova ideja ostvariti u narednim godinama. To će biti nešto veoma važno. Kada radite na nečemo tako važnom i sa mnogo simbolike, morate biti oprezni u pristupu problemu. Zato još uvek razmišljamo kako će taj Centar izgledati, kako će biti izgrađen i drugim tehničkim aspektima. Mnoge delove treba da sastavimo u jednu celinu kako bi poslali dobru poruku koju bi svako mogao da razume, šta stoji iza nje, o veličini tragedije i ideologije koja je bila iza ovih ljudi. To je veoma osetljiv problem, ali sam srećna da postoji ova ideja u obema Vladama da rade zajedno na ostvarivanju ove ideje."
Druga tragedija je bilo etničko čišćenje 250.000 Srba iz Srpske Krajine u Hrvatskoj 1995. godine. Vlada Republike Srpske i Srbije rade na podizanju svesti o o progonu Srba u vojnoj akciji „Oluja" na globalnom nivou. Da li ideja obeležavanja progana Srba iz Srpske Krajine slična ideji obeležavanja sećanja na koncentracioni logor Jasenovac?
„Da, ali Vas podsećam da su predsednici Milorad Dodik i Aleksandar Vučić još ranije odlučili da ćemo imati zajednički kalendar važnih događaja u našoj istoriji. Etničko čišćenje koje se dogodili u Hrvatskoj, veliki broj proteranih Srba iz tih krajeva i veliki broj Srba koji je našao svoj novi dom u Republici Srpskoj i Srbiji jeste nešto što nas drži zajedno. Odlučili smo da obeležimo ovaj događaj i odamo počast svim ubijenim u ovoj užasnoj vojnoj akciji. Takođe, želimo da pokažemo da smo zajedno sa ljudima koji su došli iz Hrvatske i koji žive sada u Republici Srpskoj i Srbiji. Mi predstavljamo jedno telo i um i da smo zajedno i da ćemo ostati zajedno. Mnogo poruka smo poslali prethodnih godina o jedinstvu i koliko je važno da se brinemo i oslonimo jedni na druge, da možemo živeti zajedno u budućnosti i da je loša istorija iza nas…To pokazuje da možemo da radimo zajedno i da budemo zajedno u dobrim i lošim vremenima. To je nešto što je velika vrednost svake nacije."
Republika Srpska i Srbija imaju najbolje odnose u njihovoj istoriji. Da li je to stvar geopolitike, ljudi koji tamo žive ili nešto se promenili u načinu razmišljanja Srba?
„Svest da mi trebamo jedni druge je krucijalna. Takođe, kada imate velike ideje, sve zavisi od ljudi. Treba da imate ličnosti koji priznaju važnost i napredak nečega. Da trebamo jedni druge, da se oslanjamo jedni na druge i da pripadamo jedni drugima jeste veliki osećaj. To je nešto što ljudi osećaju u Republici Srpskoj i Srbiji. Ima toliko puno događaja koja nas okupljaju zajedno…Postoji osećaj da pripadamo jedni drugima. To može biti motor za dalji razvoj. Naši odnosi su bolji nego ikad ranije u smislu političkog razumevanja, ekonomske saradnje i podrške koju dobijamo od Srbije. Vlada Srbije je investirala puno novca i pokušava da pomogne i uradi važne projekte u našim opštinama i lokalnim zajednicama. Sve su ovo znaci osećanja da pripadamo jedni drugima, da želimo da se brinemo jedni za druge i da želimo biti zajedno u dobrim i lošim vremenima."
Koja je budućnost odnosa između Republike Srpske i Srbije na planu ekonomije, zajedničkog sećanja i perspektiva uopšte?
„Nemamo neke posebne planove. Naš plan je da postignemo zajedništvo što je više moguće. Ono što radimo u ekonomiji je nešto što pomaže našu ekonomiju i da su komplemetarne jedna drugoj. Uvek se možemo osloniti na Srbiju i to je dobar osećaj. Važno je za ljude u Republici Srpskoj da znaju, da kada su u krizi da će im Srbija pomoći. Koji god da je problem, Srbija će pomoći. Ljude vole da primaju takvu vrstu podrške. Oni vole da znaju da postoji neko ko misli o njima, vole osećaj jedinstva. To je nešto što je bilo dominantno proteklih godina…"
Koje korake američke firme treba da naprave da bi otvorile svoje kancelarije, zaposlile radnike i pomogle ekonomski napredak Republike Srpske?
„Procedura je veoma jednostavna. Republika Srpska je vodeća u ustanovljavanju dobre metodologije za nova preduzeća. Za registrovanje novog preduzeća dovoljno je tri dana…Može se preduzeće registrovati i preko interneta i platiti 150 konvertibilnih maraka (75 evra). Veoma je jeftino u poređenju sa prethodnim vremenima. Nakon tri dana, novi vlasnik će primiti sertifikat o registraciji i može započeti svoj posao. Kada uporedite poslovnu klimu u Republici Srpskoj sa drugim mestima, videćete da je veoma konkurentna. Svaki poslodavac koji započne posao ovde biće veoma srećan. Imamo veliku američku kompaniju En-Si-Ar koja radi u Banja Luci i Srbiji. Rekli su mi da su veoma srećni kako su na profesionalan način prihvaćeni ovde. Dobili su neke olakšice od Vlade jer su inicirali jedan program koji potpada pod te olakšice. Podstakla bi naše ljude da započnu posao u Republici Srpskoj jer je povoljno. Znam da smo teoretski daleko, ali mentalno i na druge načine smo veoma bliski. Ohrabrujem naše ljude da to naprave, da budu deo političkog i ekonomskog procesa, da razumeju da mi trebamo svaku osobu koja živi u Americi ili u nekoj evropskoj zemlji."
Koju vrstu saradnje očekujete da ostvarite između Republike Srpske, Srbije, SAD-a i američkih Srba?
„Važno je da postoje takve organizacije kao što je Vaša, koja može da nam pomogne da se unapredi razumevanje između Republike Srpske i Srbije sa jedne strane i Amerike sa druge strane. Tužno, ali je istinito da naše političko razumevanje nije na visokom nivou (sa američkom administracijom). Naši ljudi koji žive tamo, koji su organizovani u različitim organizacijama, koji imaju pristup institucijama i različitim inicijativama, mogu nam pomoći u napredovanju i podizanju saradnje pokazujući da imamo iste ciljeve u mnogim aspektima i da možemo bolje da sarađujemo nego ranije."
Predsednica Cvijanović je istakla da srpske organizacije treba da budu most između Republike Srpske i Srbije sa jedne strane i Amerike sa druge strane, i istakla:
„Zanemarujemo činjenicu da naši ljudi imaju pristup različitim institucijama i događajima na kojima mogu da prenesu svoje poruke sasvim dobro i brzo. Važno je za nas da znamo da postojite, da ste voljni da pomognete, da ste obrazovani i aktivni."
Na kraju razgovora predsednica Cvijanović je dala savet srpskoj dijaspori: „Budite dobri građani u zemlji u kojoj živite, ali nikada nemojte zaboraviti svoje poreklo. Pomozite nam da otklonimo stereotipe i pogrešne interpretacije o Republici Srpskoj i Srbiji kako bi se pokazala prava slika o nama i ono iza čega stojimo."
