“Čelični” čovek Zoran Nikolić

42

Zbog njegovih sportskih obaveza nismo imali priliku da ga upoznamo, ali od njegovih rođaka koji žive u Budimpešti saznajemo da svaki slobodan trenutak provodi u svom rodnom selu.

Počeo je da vozi bicikl kada je imao 10 godina (po uzoru na starijeg brata koji voleo da pravi „ture" raznih duži na oko jezera Balaton). Kao gimnazijalac i član kajakaškog kluba redovno je trenirao, a na treninzima se uvek – trčalo…

Osam godina se aktivno takmičio u biciklizmu, a triatlonom je počeo da se bavi pre pet godina. Za takmičenje pod nazivom Ajronmen na engleskom, dakle „Čelični čovek" na srpskom, u Budimpešti je prvi put čuo preko radija i jako mu se dopalo. Kada se upisao na fakultet, učlanio se u plivački klub – kako bi naučio da pliva! Sledeće godine već se u ovom sportu takmičio u mađarskoj metropoli i postigao solidne rezultate, da bi mu se potom i – potpuno posvetio!

Ovo vrlo zahtevno takmičenje, sa stoji se od tri discipline: 3,8 km plivanja, 180 km vožnje biciklom i 42,2 km trčanja, koje se, ovim redom – rade jedna za drugom! Na ova kvom takmičenju uopšte nije lako stići ni do cilja, a kamoli pobediti…

Ali, mladom sportisti krajem prošle godine uspelo je nešto što mnogi nikada ne dosanjaju u bilo kom sportu kojim se bave. Na prvenstvu Evrope u rumunskom gradu Tirgu Murešu osvojio je titulu najboljeg triatlonca na Starom kontinentu u 2019. godini. Ubrzo potom uspeo je da pobedom u Maleziji (na ostrvu Langkavi) ostvari svoj četvoro godišnji plan i kvalifikuje se za „Ajronmen", Svetsko prvenstvo na Havajima na kojem će predstavljati Mađarsku.

Za list „Čipske novosti" Zoran ovim rečima opisuje svoja iskustva iz Malezije:

"Takmičenje je održano 26. oktobra. Stigli smo dve nedelje ranije, da bi smo se aklimatizovali, fizički i psihički pripremali za veliki na stup. Na dan takmičenja, probudio sam se u 4 časa ujutru i sa svojom verenicom Dorom popio kafu, pojeo uobičajeni doručak, koji se sastojao samo od testenina i pošao na mesto odakle se kreće s plivanjem", kaže Zoran.

Ono se sastojalo od dva kruga, prvi je, kaže, otplivao dobrim tempom, a u drugom mu je morska voda ušla u naočare i počele da mu peče oči.

"Ipak sam iz vode izašao zajedno s prvakom Azije! Sledeća disciplina, vožnja biciklom, odlično mi je uspela, sve je išlo po planu, ali sam poslednjih 30 km jedva čekao – trčanje. Prva dva kilometra sam dobro trčao, sve do prve stanice za osveženje, posle koje sam ispustio kutijicu sa solju, pa mi je okret kojim sam je podigao – izazvao grč u levoj nozi. Na sreću, brzo su me pustili da nastavim takmičenje, ali sam sve vreme osećao grčeve u obe noge! Kada sam stigao na cilj, nisam bio svestan da je kraj. Pao sam i čekao da stigne Dora, da odemo u sobu", kaže Zoran.

Narednog dana je održana ceremonija dodele na grada.

"Tek kada sam dobio zlatnu medalju, počeo sam da shvatam šta se dešava i odahnuo sam, jer ću učestvovati na Svetskom prvenstvu na Havajima, u oktobru", kaže Zoran.

Na tom putu će ga pratiti i članovi porodice, a on je (uprkos proglašenoj pandemiji korona virusa u Mađarskoj) vrlo savesno već otpočeo sa uvodnim pripremama za skup najboljih triatlonaca planete, ali i sa dopunjavanjem svog pula sponzora, dok mu i fakultet izlazi u susret dopunskim rokovima za polaganje ispita.

Meštani Čipa (u kojem živi svega dvadesetak srpskih porodica) vrlo su ponosni na svog Zorana i njegove uspehe koji zahtevaju veliku disciplinu, izdržljivost i posvećenost da bi se stiglo do željenog i velikog cilja, a postao je uzor i velikom broju dece ne samo u županiji Pešta, već i širom Mađarske.

Original Article