EPAMinistar zdravlja Mark Batler upozorava da će milioni Ozija biti zaraženi koronom u narednim nedeljama, pozivajući građane da uzmu buster vakcine, iako vlada ukida druge vrste podrške.
Premijer Entoni Albaneze ponovio je u sredu odluku Savezne vlade da ne produži besplatne brze antigenske testove za vlasnike koncesionih kartica, nakon 31. jula.
On ističe da je odluka o ukidanju pristupa besplatnim testovima na svaka tri meseca nasleđena od prethodne vlade, zajedno s dugom od milijardu dolara.
– Ohrabrio bih vlasnike koncesionih kartica da preuzmu 10 besplatnih brzih testova za koje imaju pravo do kraja meseca. Ima još mnogo vremena da se to uradi – rekao je premijer.
Albaneze je primetio da su besplatni brzi testovi dostupni u nezi starijih i u nizu drugih oblasti.
Kraj saveznog programa dolazi uz kontroverzne odluke da se ne produžavaju isplate odsustva zbog pandemije, kako bi se pomoglo zaraženim radnicima, kao i da se smanje duže telezdravstvene konsultacije.
Sindikati i medicinski stručnjaci traže da se programi produže.
– Prema zvaničnim podacima, danas imamo 250.000 do 300.000 ljudi koji su zaraženi kovidom. Pravi broj je verovatno duplo veći, ili možda i više – istakao je ministar zdravlja.
Batler naglašava da vlada želi da zadrži najniži mogući nivo zaraženih, zbog čega su glavni zdravstveni službenici “ohrabrivali” ljude da nose maske u (prepunim) zatvorenim prostorima.
Fokus nadležnih je na dopunskim vakcinama i da 4. doza bude mnogo dostupnija.
Ukinuti “barijere”
Ministarka zdravlja u senci, En Raston, pozvala je vladu da iznese stručne savete koji podržavaju odluku da se ukinu besplatni brzi testovi.
– Obrazac ponašanja u zdravstvenom odgovoru Albanezeove vlade na kovid je zabrinjavajući – istakla je Raston.
Profesorka Šeron Levin, direktorka Doreri instituta za infekcije i imunitet, smatra da vlada možda treba da preispita odluku o ukidanju besplatnih brzih testova.
– Moramo da budemo fleksibilni kada vidimo da broj slučajeva raste, zajedno sa uticajem na naš zdravstveni sistem. Testiranje i brzo testiranje je jedan od alata koje treba da koristimo – naglasila je ona.
U vezi sa isplatom odsustva zbog pandemije, direktorka smatra da ne treba da se postavljaju nikakve “barijere” ljudima da ostanu kod kuće, kada su pozitivni.
Pandemija nije gotova
Posle dve godine niske stope kovida, zbog restriktivnih graničnih politika i karantina, Australija doživljava nagli porast zaraze i rastuću stopu smrtnosti, sa više od 10.200 preminulih od početka pandemije.
Ministar Batler kaže da Australija prolazi kroz težak period sa najmanje četvrt miliona ljudi koji su trenutno pozitivni na kovid, 4.000 ljudi u bolnicama i nekoliko stotina smrtnih slučajeva svake nedelje.
Nacionalni predsednik Farmaceutskog društva Australije, dr Fei Sim, ističe da će odluka da se ukine besplatan pristup RAT-u izložiti riziku ugrožene Ozije i poslati pogrešnu poruku javnosti.
– Pandemija nije gotova, a opasnost od ozbiljne bolesti i dalje postoji za mnoge ranjive ljude. Testiranje ostaje vitalni deo odgovora na kovid – rekla je ona.
Prema njenom mišljenju, pristup testiranju je od vitalnog značaja, s obzirom da većina država i teritorija usvaja savet Glavnog komiteta za zdravstvenu zaštitu da pređu sa perioda imuniteta od tri meseca na 28 dana.
I pored isticanja broja obolelih, ministar Batler je rekao da je julski prekid programa došao u pravo vreme.
Braneći odluku, tvrdi da je cena RAT-a drastično pala sa 25 dolara po testu u januaru, kada je program počeo, na svega osam dolara po testu.
Udar na bolnice?
Australijsko medicinsko udruženje (AMA) i Kraljevski australijski koledž lekara opšte prakse upozoravaju da će stariji i bolesni ljudi biti najviše pogođeni okončanjem telezdravstvenih konsultacija, koje subvencioniše Mediker.
Telezdravlju se sada može pristupiti samo na sesijama kraćim od 20 minuta ili korišćenjem video tehnologije.
– Ove promene potkopavaju mogućnost pacijenata da pristupe lekarima, a posebno opšte prakse, kako bi prepisivali lekove za kovid. To će dovesti do troškova na drugim mestima u sistemu i preopteretiti bolnice – naglasio je predsednik AMA, dr Omar Koršid.
