EPA-EFE“Putin je spreman da u bilo kom trenutku drastično smanji snabdevanje gasom i naftom”, smatra ekonomski analitičar britanskog “Telegrafa” Ambroz Evans-Pričard.
Kako dodaje, Putin bi tako Zapadu zadao psihološki udarac pre nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor.
Upravo bi nadolazeće nedelje, smatra Evans-Pričard, mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da natera Zapad da sedne za sto i pristane na ruske zahteve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi pre sledeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima, prenosi “Jutarnji list”.
Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvoseklim mačem koji će uzrokovati da Evropa izgubi svoje uporište i koja će dovesti do “pada celog sistema”. Time, kako kaže Evans-Pričard, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.
“Već duboko ukorenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbežno će dovesti do talasa populizma, te ekstremističkih i radikalnih pokreta”, rekao je tada Putin.
“Naivni Evropljani”
Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvodljivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji.
“Teza Evropljana, koja oduzima dah koliko je naivna, jeste da je Kremlju potreban evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU”, smatra urednik “Telegrafa”.
U Kremlju se ovih dana priča kako je sad red na Rusiju da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi sprečila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa pre zime.
– Vrlo je verovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko vođstvo zna koliko je Evropa ranjiva – rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike.
Istovremeno, Evropa je svesna posledica koje bi potpun prekid snabdevanja ruskim gasom doneo. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne teče u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Severni tok 1 preko Baltika rade sa 40 odsto kapaciteta od sredine juna, a ove nedelje protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Severni tok 1 zatvorenim i kad se završe radovi 21. jula – sledećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju.
Nafta kao oružje
Goldman Saks procenjuje da, ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 odsto u Nemačkoj i 4,1 odsto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o “energetskom spasavanju” Nemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati da dele svoje oskudne rezerve gasa.
Ono o čemu se manje priča jeste šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.
Uvreženo je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vredan, više od 700 miliona dolara dnevno, i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cena ako je ruski cilj da napakosti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruske ekonomije i potcenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.
Paraliza globalne ekonomije
Nataša Kaneva i Ted Hol iz JP Morgana veruju da bi Kremlj mogao da bude u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladni svet – a da pritom ne nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte ili da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procenjuju da bi šok takvih gigantskih razmera gurnuo cene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralisalo globalnu ekonomiju.
Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno. Džo Bajden pak pokušava da pridobije više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEK-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje.
“Zvezde su se posložile tako da Putin može svetu da zada konačni nokaut”, piše urednik “Telegrafa”.
Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, pre svega u poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti.
Evans-Pričard napominje i kako ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. Te dve stvari su dovoljne da pokriju potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je verovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna na odricanje.
Nemačka izdaja?
Urednik “Telegrafa” smatra da ima dobar razlog da veruje da će Nemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje devet milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.
Berlin je prekršio i režim sankcija EU tako što je prisilio Kanadu da ukine sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Nemačkoj, kojoj su potrebne za održavanje rada gasovoda Severni tok 1. Vlsdimir Zelenski je zato povukao svog ambasadora iz Berlina.
“Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, da nas drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjak za rusku administraciju voli da kaže: Baš kada pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti”, zaključio je urednik britanskog “Telegrafa” za ekonomiju Ambroz Evans-Pričard.
