EPA/Hayoung JeonIzjava Kristijana Šmita, nemačkog političara kog Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, da će se u narednom periodu angažovati po pitanju udžbenika istorije u ovoj zemlji izazvala je buru u političkim i naučnim krugovima u Republici Srpskoj, a ključna je poruka da niko, a naročito nepriznati Šmit, neće Srbima pisati istoriju.
Šmitove reči izrečene u programu jedne televizije tokom obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici označene kao pokušaj nametanja i revizije istorije, a posebno je istaknuto da je neprimereno da se jedan Nemac meša u obrazovni sistem druge zemlje i govori šta i kako o istoriji treba da uče deca. Podsetimo, Šmit je rekao da je problematično što deca u Srpskoj i deca u Federaciji imaju različite nastavne programe kad je istorija u pitanju i poručio da će se time više baviti, a to bi dovelo do toga da srpska deca u školama uče o navodnom genocidu u Srebrenici.
Predrag Damjanović, direktor Pedagoškog zavoda Srpske, poručio je da Šmit nema nadležnost da se meša u obrazovanje koje je Dejtonom decidno pripalo entitetima. Smatra i da je Nemac sve uradio da bi se dodvorio Bošnjacima i napominje da su svi pokušaji kreiranja zajedničkih udžbenika istorije propali još u prvim godinama posle građanskog rata u BiH. Podsetio je i na dobru volju koju je u tom periodu pokazivala Srpska.
– Čak deceniju smo izbegavali izučavanje tih tema, dok su, na primer u FBiH, odmah posle rata izučavane, a srpski narod je okarakterisan na najcrnji i najgori način. Čekali smo, a kada smo videli šta se dešava, počeli smo da pravimo programe za osnovne i srednje škole s ciljem da nam deca uče o onome što se desilo, ne kvalifikujući bilo koji događaj. To će uraditi istoričari – rekao je Damjanović.
Podsetimo, obrazovanje u BiH je u nadležnosti entiteta i kantona. I dok u celoj Republici Srpskoj deca uče po istom nastavnom programu, već u FBiH postoje veliki problemi jer svaki kanton tretira obrazovni sistem na svoj način pa postoje razlike u većinski hrvatskim u odnosu na bošnjačke kantone. Proteklih godina zabeleženo je niz primera u udžbenicima širom FBiH u kojima se događaji iz građanskog rata tretiraju na, grubo rečeno, nakaradan način, a Srbi, Republika Srpska, srpska vojska i ostale institucije kvalifikuju na najgnusniji mogući način.
O poslednjem takvom slučaju su, podsetimo, pisale i “Vesti” kada je u martu ove godine predstavljen dodatak udžbeniku istorije za deveti razred u Tuzlanskom kantonu gde piše da su Srbi “agresori na BiH”.
Istoričar Čedomir Antić ocenio je da najava Kristijana Šmita u stvari predstavlja objavu rata i pokušaj zarobljavanja duha, ali da je to unapred osuđeno na propast. On je ocenio da Šmit misli da će stvoriti autoritet kroz silu, što ne može da se dogodi, te dodao da se nigde u svetu različitim narodima ne nameću programi istorije.
Antić, koji je osnivač nevladine organizacije Napredni klub iz Beograda, koja se bavi pravima Srba u regionu, podsetio je da je od 2009. godine do danas ovaj klub izbrojao bar sedam puta da nemački, francuski, američki, britanski političari i predstavnici govore o tome da u BiH treba da živi jedan narod.
– Oni se prave da ne razumeju složenost situacije u BiH i da ne znaju koliko je sile trebalo da u njihovim državama, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji postane jedan narod – rekao je Antić.
Satler dolio ulje na vatru
Ulje na vatru ovih dana dolio je i šef Delegacije EU u BiH Johan Satler koji je na svom blogu povodom komemoracije u Srebrenici ocenio da “reči kao što je pomirenje zvuče isprazno ili čak uvredljivo za žrtve”.
Usledile su brojne reakcije iz Srpske, a regovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je ocenila ove navode istinski zastrašujućim.
– Neko ko predstavlja EU kaže da bi pomirenje bilo uvreda za žrtve?! E, ovo je istinski zastrašujuće i zaista se nadam da je ovde došlo do neke greške – napisala je Brnabićeva na Tviteru.
Trivić: Ne vređamo nikoga
Ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić naglašava da je obrazovanje Ustavom zagarantovana nadležnost Republike Srpske i da ne može biti predmet nikakvog političkog određenja. Trivićeva tvrdi da Kristijan Šmit nema nadležnost, niti može da kreira udžbenike istorije ili nastavne planove i programe u Srpskoj.
– I naši sadašnji planovi, programi i udžbenici istorije apsolutno ne vređaju nikoga, potpuno su činjenično napisani, za razliku od FBiH gde se u jednom od kantona nedavno pojavio dodatak udžbeniku istorije gde se na neadekvatan način i na neistinama temelje određena ratna dešavanja u BiH – rekla je Trivićeva.
