Дешава се да особе са оштећењем слуха негирају проблем који имају, чак и када га људи из њиховог окружења увелико примећују. Одбијају да ураде проверу слуха и да носе апарат, а због чега се то дешава објашњава нам др Нинослава Драгутиновић, специјалиста оториноларингологије, субспецијалиста аудиологије са докторском академском студијом из неуронауке:
– Губитак слуха је понекад изненадан, али много чешће се дешава постепено, те га особа у почетку можда неће ни приметити. То је због тога јер она чује говор и звуке, али их не разуме. Понекад су у питању речи, делови реченица када се напреже да склопи целину од онога што је чула. Рани знаци губитка слуха укључују тешкоће да јасно чују друге људе и да разумеју шта говоре, посебно на бучним местима, па захтевају да им се понови изречено. Затим ту су и проблеми код слушања музике или гледања телевизије са јачином звука већом него што је потребна другим људима, отежано разумевање говора путем телефона, муке у праћењу разговора, осећај умора или стреса због појачане концентрације током слушања.
Која су најчешћа оштећења слуха и који су могући узроци?
– Постоје три врсте оштећења слуха: кондуктивна (проводна наглувост), сензоринеурална (трајна) и мешовита. На срећу, кондуктивне наглувости су чешће и на њихове узроке се може деловати, односно лече се адекватном терапијом за разлику од сензоринеуралних која представљају трајно оштећење слуха без могућности опоравка. Тада треба искористити „остатке слуха“ и особу упутити на пробу слушног апарата како би се омогућило слушање и комуникација. Кондуктивни губитак слуха може бити узрокован услед присуства секрета у средњем уху, а који опет може бити последица прехладе, алергије, упала ува или отитис медиа, лоше функције Еустахијеве тубе, перфорација бубне опне, бенигних тумора који могу блокирати спољашње или средње уво, услед ушне масти или церумена заглављеног у ушном каналу, инфекција у ушном каналу, што се назива отитис екстерна, предмета заглављеног у спољном уву, конгениталне деформације, проблема са начином формирања спољног или средњег ува (агенезија аурикуле, спољашњег слушног канала, средњег ува).
Постоје брзи тестови, чак и онлајн тестови провере слуха. Који од њих су корисни и меродавни?
– Сигурно да су брзи тестови провере слуха важна оријентација особи која није сигурна да ли има оштећење слуха. Искусни аудиолог још при разговору са пацијентом има утисак о степену оштећења слуха и евентуалном прагу, када уради аудиометрију. Оштећење слуха не прати само старе особе, све више млађих људи има проблем са слухом. То није пријатно прихватити, људи избегавају преглед слуха. Тако да онлајн тестови које човек може да уради сам код куће могу да буду подстицај да се јаве аудиологу. То је оријентациона метода провере слуха и сматрам је веома корисном.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
