Lična arhivaStipendiju plemenitog O. V. iz Sidneja od ukupno 480 australijskih dolara uručena je po ustaljenom običaju i na jednake delove orahovačkim gimnazijalcima : Ognjenu Bojiću, Jeleni Micić, Hristini Šavelić i Stefanu Nakalamiću. Veliku zahvalnost dobročinitelju sa Petog kontinenta uz najlepše želje uputili su vredni đaci zajedno sa profesorkom Oliverom Radić i poručili da njegovu dobrotu nikad neće zaboraviti.
– Stipendije su stigle na račun naše škole i podeljene su đacima. Naš plemeniti dobrotvor iz Sidneja O. V, koji godinama stipendira četiri učenika naše gimnazije je dostojan svake pažnje i poštovanja i zaista bismo želeli da dođe u Orahovac i Veliku Hoču i bude naš gost – rekla je profesorka Radić.
Ona je istakla da su stipendije od njega u godini koja je za nama primali učenici Ognjen Bojić, Stefan Nakalamić, Hristina Šavelić i Jelena Micić. Dvoje od njih je završilo svoje školovanje u našoj Gimnaziji (Stefan i Jelena) i sa svedočanstvima su dobili i poslednju stipendiju. Kao i do sada stipendije O. V. će primati (ako naravno dobrotvor i dalje bude slao) još Ognjen i Hristina, a dodaćemo još dva učenika koja narednih dana budu upisala prvi razred naše škole. Prosledićemo uskoro njihova imena – predložila je profesorka Radić.
Svi đaci stipendisti želeli su da se zahvale nesebičnom donatoru.
Kako je rekla profesorka Radić, zahvalnost marljivih učenika je velika.
– Šaljem pozdrav donatorima koji meni i mojim drugarima pomažu oko stipendiranja. Posebno sam zahvalan gospodinu O. V. koji mi je svakog meseca slao stipendiju. Novac koji mi je slao sam koristio za školovanje. Malo je reći hvala i nadam se da ćemo se upoznati i uvek ste dobrodošli kod nas – uz veliki pozdrav iz Velike Hoče poručuje Stefan Nakalamić.
I Jelena Micić imala je reči hvale za nesebičnog O. V.
– Poštovani, želela bih da vam se zahvalim što ste mi pomagali slanjem stipendije svakog meseca. To mi je dosta značilo i veoma je lep gest od vas. Ovim novcem sam uvek mogla da kupim neki lep komad odeće i izdvojim za užinu. Ako je sa ljubavlju, čak i najmanja sitnica nama znači, a Vi ste dokazali veliku humanost i plemenitost, ne samo u materijalnom smislu, već u bilo kom drugom. Hvala Vam puno još jednom! Sa ljubavlju i poštovanjem – reči su Jelene Micić iz Velike Hoče.
Hristina Šavelić je takođe ganuta ovim darom.
– Dragi dobrotvore, moja porodica i ja smo vam puno zahvalni na stipendiji koju mi redovno šaljete i koja mi i te kako znači i pomaže tokom školovanja, užine, i drugih stvari koje su mi potrebne… Nadam se da ćemo se nekom prilikom bolje upoznati. Sve najbolje vam želimo moja porodica i ja, puno pozdrava od svih nas – poruka je mlade Hristine.
Ognjen Bojić, zahvaljuje se od srca i izražava želju da upozna svog dobročinitelja.
– Hvala vam što ste meni i mojoj porodici pomogli slanjem mesečne stipendije. U istoj školi smo moja dva brata i ja i svakako su stipendije olakšanje mojim roditeljima, jer smo od njih mogli da kupujemo užinu i još ponešto potrebno za školovanje. Nadam se da ćete doći u Veliku Hoču da se upoznamo i da vidite kako mi živimo i upoznate lepote Kosova i Metohije – poručuje Ognjen.
Podsećanja radi, redovnim prispećem stipendija, svakog meseca posredstvom naše Redakcije, obećanje koje je dala anonimna porodica O. V. iz Sidneja, čiji su koreni sa naših prostora, a to je da će svakog meseca slati pomoć za četvoro učenika gimnazije u Orahovcu i đaku pešaku sa Golije nijednom nije prekršeno, što je za svaku pohvalu i divljenje.
Hvala dobročinitelju i “Vestima”
Ognjen želi sve najbolje dobrotvoru i njegovoj porodici i zahvaljuje se “Vestima”.
– Ovom prilikom se u ime Gimnazije Orahovac zahvaljujem i Redakciji “Vesti” koja nekoliko godina pomaže da stipendije dođu na pravu adresu i da se i na taj način pomogne opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – poručuje gimnazijalac Ognjen.
Škola za ponos
Naša Gimnazija Orahovac na Kosmetu opstaje svih ovih godina zahvaljujući državi Srbiji, Ministarstvu prosvete, ali i svim humanim ljudima iz raznih delova sveta koji na razne načine pomažu naš opstanak. Opstajemo i zahvaljujući roditeljima koji, uprkos strahu, neizvesnosti, pa i nemaštini, upisuju decu u našu školu – kazala je ranije Olivera Radić, profesorka.
