Шта је мислио, ако је ишта и мислио, деветнаестогодишњи Немања С. из Београда, који је недавно, у Нишу, дивљајући „аудијем” убио две особе, ко ће га знати, јер се пред судијом бранио ћутањем. Али зато није тешко претпоставити шта мисли о свему мајка дванаестогодишњег дечака којег је убио. Или шта мисли и како се осећа троје деце која су остала без оца.
Огорчени житељи Ниша овим поводом организовали су протест на Тргу краља Милана тражећи смену начелника саобраћајне полиције у овом граду. Кажу да ништа није предузео иако су свакодневно до полиције стизала упозорења да Немања већ данима јурца возилом тим делом града. Дошао је, кажу код бабе и деде маминим колима, па са друштвом сваки дан приређивао рели вожње. У моменту удеса, прве су процене стручњака, тек пунолетни Немања је возио 180 километара на сат. Усред града! А Нишлије са протеста још кажу да је тај део града, где се несрећа догодила, постао познат по уличним доказивањима брзине, на шта већ неко време упозоравају надлежне.
Иван Стојановић са породицом живи преко пута места несреће и каже да са своје терасе често посматра пребрзу вожњу коју је више пута пријављивао полицији. „Ма упутили смо милион позива. Свако друго вече се овде одржавају трке. Хоћемо да изразимо бунт против тога. Сигурни смо да постоји начин да се спречи, а десет година, колико живим овде, ништа се није урадило”, каже Иван.
Због те несреће, или још због неких пропуста како медији спекулишу, у Ниш је отпутовао министар Александар Вулин и сменио начелника саобраћајне полиције. На састанку је још одлучено да се појача контрола саобраћаја али и присуство полиције на улицама.
Исправно, рекло би се. Само, да ли је и колика то утеха родитељима дванаестогодишњака или деци која су остала без оца, питање је.
Огласио се тим поводом и Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја. „Ово је велика трагедија и бојим се да није последња. Тај момак који је возио ауди није ни први ни последњи који је учествовао у удесу, а да је практично јуче изашао из школске клупе”, рекао је Окановић и нагласио да је из тог разлога потребно у школе увести саобраћајно образовање и васпитање. И додао: „То је требало учинити још пре десет година. Молим Министарство просвете да уврсти саобраћајно образовање и васпитање у школе и позивам господина Бранка Ружића, министра просвете, да у свом мандату уради оно што нису урадили његови претходници”.
Пише О. РАДУЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
