Немају посетиоци музеја и институција културе тако често прилику да виде овако ретке и вредне књиге као што је Београдско четворојеванђеље које је до краја јануара изложено у Конаку кнегиње Љубице. Овај вредни примерак из 16. столећа у свом фонду чува Музеј града Београда.
Стручњаци кажу да је сачувано четрдесетак примерака ове књиге, али је мало који потпун, као што је то случај са примерком из Музеја града Београда. Он садржи комплетан текст на 211 листова и један је од најбоље очуваних. Штампан је на папиру, у фолио формату, крупним ћириличним словима на српскословенском књижевном језику, двобојном, црвено-црном штампом, с очигледном намером да буде репрезентативна литургијска књига.
Примерак из Музеја града Београда је укоричен у кожни повез с металним копчама. Корице су урађене у златотиску. На предњој се налази велики централни медаљон са представом Распећа Христовог. На задњој корици се у великом централном медаљону налази представа – Силазак Светог Духа на апостоле. На обема корицама се, у мањим троугластим угаоним композицијама, налазе представе четворице јеванђелиста. Корице су украшене флоралним мотивима (кринови) и барокним орнаментима. Повез је израдио врховни прота сремски Живан Хајдаревић у Сремским Карловцима, између 1709. и 1711. године.
– Све што се поуздано зна о Београдском четворојеванђељу, околностима под којима је издато, издавачима, штампару, времену и месту штампања може се прочитати у поговору и колофону, који обухватају последња два листа у књизи– каже Владимир Томић, историчар и кустос Музеја града Београда. – Поговор је писан у традиционалној форми записа у рукописним црквеним књигама. Колофон, као завршни запис, садржи импресум и датацију. Из поговора се сазнаје да је најстарију београдску штампарију у својој кући основао кнез Радиша Дмитровић. Међутим, он није стигао да заврши започету књигу пошто је у међувремену умро. О кнезу Радиши Дмитровићу нема других познатих података. Могуће да је пореклом био из Херцеговине и имао је титулу „земаљског кнеза“. Уколико се пажљиво прочита текст поговора Београдског четворојеванђеља, може се закључити да је он своју штампарију схватио као задужбину.
Приредио О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
