Није лако откривати државне тајне, али изгледа да је још теже откривати сопствени живот. Бар тако каже Едвард Сноуден у предговору аутобиографске књиге „Трајно забележено“, објављене прошле године у свету, а убрзо и код нас (издавач „Вулкан“). „Одлуку да изнесем на видело доказе о махинацијама државе било ми је лакше да донесем него да одлучим да читаоцима објасним свој живот“, пише Сноуден, најпознатији бегунац на свету.
Бивши сарадник америчких обавештајних служби је 2013. из агенција за које је радио изнео податке о томе да Национална служба за безбедност (НСА) и њене савезнице (ЦИА, ФБИ) прислушкују, прате, снимају све грађане Америке и света, уместо само особе за које постоји разлог да буду праћене. „То раде без одлуке суда, без пристанка и знања грађана“, пише Сноуден. „Сакупљене чињенице складиште заувек и користе их како им се прохте“.
Због овог открића, Влада председника Барака Обаме прогласила је Сноудена издајником, оптужила га за шпијунажу и одузела му пасош, због чега је остао заглављен у Москви, где живи већ седам година. Носећи тајне податке пажљиво изабраним америчким и енглеским новинарима, Едвард је ухватио последњи авион са Хаваја за Хонг Конг, где се скривао тринаест дана док није успео да ухвати лет за Москву. На московском аеродрому су му рекли да су му САД поништиле важење пасоша док је он био у авиону и да сада нема куд – посебно не ка Еквадору који је био крајњи циљ његовог бекства.
Дочекали су га руски обавештајци који су му рекли: “Живот за особу у Вашој позицији може да буде веома тежак уколико нема пријатеље који могу да му помогну. Да ли имате, можда, неке информације које бисте могли да поделите са нама?“ Сноуден је одмах одбио понуду да буде сарадник руске обавештајне службе, али је у Русији остао дуже него што је очекивао. „Мислио сам да ће то бити прекид путовања од 24 сата на аеродрому „Шереметјево“, а сада је прошло већ шест година. “Избеглиштво је један вечни прекид путовања“, пише Едвард у књизи.
За некога ко је читав живет провео радећи за тајне служне, писање аутобиографије није био лак задатак: „Толико година сам радио на томе да не будем упадљив и да што мање пружам могућност било коме да ме идентификује, да бих сада дошао у ситуацију да треба да напишем све о себи и свом послу“! Сноуден је инстинктивно пажљив када треба о себи нешто трајно да забележи у „Трајно забележеном“ и нема ту ничега о чему није добро размислио о томе да ли треба да се нађе у књизи или не.
Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
