Регион се протеже од Персијског залива до долине Нила и од Аденског залива до Египта и Леванта. Од Суецког канала који га спаја са Медитераном, до мореуза Баб ал Мандаб, везе са Индијским океаном, Црвено море је витална артерија за светску економију. Његовим водама сваке године плови око 10 одсто поморског карго терета. Кроз Суецки канал пролази 40 одсто азијске трговине са Европом.
Сателитска слика обале Црвеног мора приказује пустињску обалу. Но, ова слика не показује праву истину. Његове дуге морске обале прошаране су лукама које омогућавају превоз свега – од нафте, коза, до робе широке потрошње. Трговачке луке прате војне базе које користе стратешку позицију Црвеног мора ради одбране и напада. Приобалне државе, регионални актери и међународне силе имају интерес да заштите и осигурају слободан пролаз кроз један од најкритичнијих трговинских путева на свету.
Ко контролише Црвено море, управља једним од путева који хране и напајају Исток и Запад. Зато је ово море магнет за међународне и регионалне силе.
Ко управља лукама и базама дуж његових обала, зависи од структуре моћи, политичког опортунизма и финансијских послова, То су, опет, резултати сложене регионалне динамике Црвеног мора, јер то је један од најнемирнијих делова света. Последњих месеци ова динамика добија на тежини услед кризе изазване ковидом-19 за коју се очекује да гурне глобалну економију у нову фазу рецесије.
Опет, здравствена и финансијска криза готово без преседана, збива се у позадини великих промена у глобалној равнотежи моћи. Према Међународном монетарном фонду (ММФ), Кина је претекла САД као највећу светску економију, мерено паритетом куповне моћи, или по тржишним ценама. То је очекивана, али за многе у свету узнемирујућа прекретница. Нови мултиполарни систем је пред успоном и има мишљења да се хегемонији САД ближи крај. Како се велики играчи крећу, покрећу и таласе који ударају на обале Црвеног мора.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
