Књига „Дечак са два срца“ су сећања Хамида Амирија на путешествије петочлане породице из Херата, града у Авганистану. Писана је у првом лицу једнине и представља Хамидово виђење пута дугог годину и по дана током кога су ишли из руке у руку шверцера људима, од Авганистана, преко Русије, Украјине, Пољске, Аустрије, Немачке, Белгије, Холандије, Француске до Енглеске. Хамид је тада имао десет година, две године старијег брата Хусеина, исто толико млађег Хесана, мајку Фарибу, оца Мохамеда.
Књига повремено одаје утисак авантуристичког романа, понекад је напети трилер, у неким деловима ће вас насмејати, а на појединим местима нећете моћи да задржите сузу. Описи су детаљни и живи, лако се замишљају све ситуацији кроз које је породица Амири прошла, од одласка из Херата, пре две деценије, до данашњих дана када … Да не откривамо много, боље је да кренемо редом.
Када је Фариба Амири одржала говор посвећен правима жена у својој заједници, која се налази у авганистанском граду Херату, очекивала је неке негативне реакције од локалне власти. Ипак, није могла ни да претпостави да ће тај њен говор из 2000. године бити повод да она и њена породица крену на дугачак и неизвестан пут дуг више од пет хиљада километара. Талибанске власти су је осудиле на смрт и породица је морала да бежи под окриљем мрака. Фарибин средњи од тројице синова Хамид имао је тада десет година. Недавно је објавио књигу у којој је описао ову невероватну избегличку авантуру, једну од милиона сличних које се пред нашим очима одигравају још од првих година новог века.
Фариба воли да кува и у свом родном месту је била позната по тој вештини. Стекла је бројне ученице и следбенице, младе девојке које је подучавала спремању хране. Временом је учитељица постала фрустрирана зато што ниједна њена ученица није успела да оствари своје снове о којима су јој говориле на курсевиима. Сматрала је да је њена одговорност да говори о томе.
Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
