Поред педесетак књига, есеја и радова у чијем сте настајању учествовали заједнички или их сами написали, издваја се и једини роман „Дневник са резервистима“ (1998). То је врста ваше аутобиографије са југословенских ратишта.
– Као што и сам наслов књиге каже, то је мој дневник са резервистима ЈНА који сам водио као мобилисани припадник једне бригаде оперативне намене на југословенским ратиштима. Али, у роману сам намерно издвојио само првих месец дана рата, од тренутка мобилизације до првих ратних окршаја, када је моја бригада започела, и у томе на крају успела, деблокаду касарни ЈНА у једном већем граду који се налазио у ратном подручју. Психолошки моменат од тренутка мобилизације „за војну вежбу“, транспорт војника на зараћено подручје, где је све мање личило да ће бити пука војна вежба, до почетка правих ратних дејстава пред потпуно непознатим градом чини основу главног драмског сукоба у роману.
Ко су виновници тог сукоба?
– Он се дешава између војске „резервиста“, као колективног јунака, и државе, као невидљиве и апстрактне силе, која је тог јунака преварила и одвела, уместо на војну вежбу, у прави рат. Даље бављење моје бригаде нисам описивао у роману, важан ми је био тај први месец, прелаз из мирнодопског у ратно стање. Драмски сукоб није између стварно зараћених страна, већ између народа и сопствене државе која га је обманула. То јесте врста моје ратне аутобиографије, али са измењеним именима свих јунака у роману, од војника до пуковника и генерала који су командовали бригадом, корпусом или целом оперативном групом, а које сам имао прилику да видим и чак упознам. Сви догађаји су потпуно тачно и прецизно описани, али је све транспоновано у језик романа, а не у пуку дневничку белешку и документаристику. И дијалози и гласна размишљања војника и свих јунака дати су у аутентичном облику, како су ухваћени, прибележени или упамћени, пренесени из мог дневника у романескно ткиво.
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању