Петар Кораћ, Београђанин, фудбалски тренер који је радио са Шошкићем, у „Кикинди” и Спасојевићем, у „Ријеци”, тренутно без ангажмана, јер не може да се нагоди с „Рударом”, из Љубовије, иначе цењени магистар економских наука, и то са дипломом Сорбоне, запослен као директор сектора девизне штедње у основној банци Привредне банке „Сарајево“, у Босанској Градишци, све би то био и даље, а не би седео у затвору, да није било спортског новинара бањалучког „Гласа” Томе Марића.
На вест дописника из Босанске Градишке – Крагуља, да је рођени брат покојног великана југословенске кошарке Радивоја Кораћа – Петар, прекинуо успешно вођење екипе „Лијевча поља”, из Тополе, и да је на позив друголигаша из Љубовије требало да с њима склопи уговор, затражена је подробнија информација о свему томе из Приједора.
И стиже порука, да је тачно да се њима нудио неки Петар Кораћ, бивши голман београдског „Радничког”, али да у „Рудару” нико и не помишља да га ангажује, јер, клубу иде добро, а као тренер ради млади стручњак Никола Бандић.
Дакле, онај Кораћ, који је бранио у београдском „Радничком”, брат чувеног Радивоја Кораћа, сада живи у Градишци и не може да добије ангажман.” Чудно!
Откуд тај човек, брат Жућков, да се врати из Швајцарске па да прескочи Београд, а познато је да је завршио архитектуру. И када је установљено да је запослен у ПБС, као шеф девизног сектора, а да му је препис дипломе са Сорбоне оверен у Скопљу, коначно, нешто велико није било у реду.
Позвана је мајка Радивоја Кораћа, у Београду, која је рекла да њен син живи и ради у Швајцарској, и да је то онај прави голман. Напоменула је и то да у фамилији нема ниједног мушкарца са именом Петар и да таквог не зна. Додала је да је недавно о некаквом тренеру Кораћу, о којем пише по новинама, разговарала са сином кад је дошао на финале купа који се игра његовом брату у част. И он је рекао да не зна таквог.
Потом је позван један од тренера „Ријеке”, бивши играч бањалучког „Борца”, наставник ликовног васпитања Миле Томљеновић. И он је рекао да никакав Петар Кораћ, нити било који Кораћ, није радио као тренер у „Ријеци” и таквог ни Спасојевић, бивши први тренер и Љубо Шпањол, један од првих људи „Ријеке”, никада у животу нису срели.
Дакле, дилеме није било: То није био брат Радивоја Кораћа. Одговор је ваљало потражити од њега.
Како?
Па разговарати с њим.
Текст и снимци: Душан Кецман
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
