КРВАВИ ОБРАЧУН ЗАВРШЕН БЕЗ ПОБЕДНИКА
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Пролазећи пространим улицама Техерана често на вишим зградама можете видети портрете шехида, мученика, као и пароле које се односе на један од најкрвавијих ратова 20. века, оружани сукоб суседа Ирака и Ирана, који је започео пре тачно 40 година. У рату који је трајао од 1980. до 1988. погинуло је, према различитим проценама, између 680.000 до чак милион и по цивила и војника на обе стране.Упућени кажу како су у самом Ираку овај крвави рат са Ираном увелико потисли потоњи догађаји, нарочито инвазија САД-а и „коалиције вољних“ и окупација од 2003.
Хусеин је те давне 1980. године био уверен да ће његове снаге извојевати муњевиту победу, а он постати предводник поновног рађања блискоисточног панарабизма.
Узроци рата били су бројни: дуготрајни спорови око контроле над стратешком пловном реком Шат ал-Араб, на персијском Ајванд Руд („Брза река“), формираном на ушћу Тигра и Еуфрата, која твори јужне границе обе државе; затим борба за доминацију у Заливу, а нарочито вишевековни спор око суверенитета над нафтом богатом провинцијом Кузестан, на југозападу Ирана. Кузестан су много пута нападала и заузимала разна арапска краљевства Месопотамије, претече данашњег Ирака.
Ривалство између Месопотамије и Персије трајало је вековима. Ирак је у средњем веку био део Персије, док га није преотело Османско царство. После Првог светског рата западне победничке силе, пре свих Велика Британија и Француска, пишу нову мапу Блиског Истока која је игнорисала верске, племенске, етничке и историјске поделе, Од свих нових нација, створених с потенцијалом за етничко-верске сукобе, Ирак је у најосетљивијој ситуацији. Ту је запаљива мешавина међусобно супротстављених народа – шиитских и сунитских муслимана, те Курда – од којих свако себе сматра посебним и сувереним.
Ради превазилажења ривалства и граничних инцидената, Иран, на чијем челу је шах Реза Пахлави, и Ирак, у коме већ доминира потпредседник Републике Хусеин, 1975. су потписали Алжирски споразум. Но, све је из корена изменила Исламска револуција која је срушила шаха у фебруару 1979, окончавши 2.500 година монархије. Изненадни долазак на власт ајатоле Рухоле Хомеинија створио је у Ирану режим који је Ираку доживљавао као далеко већу претњу него што је шах икада био.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
