Сукоб у Нагорно-Карабаху

23

ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ЛЕЊИН

ПИШЕ МИЛИЦА СТАМАТОВИЋ

Из Бакуа су 27. септембра стигле вести да је Јерменија гранатирала положаје азербејџанске војске, док су из Јеревана, у истом дану, у свет отишле тврдње да су азербејџанске снаге кренуле у офанзиву према Нагорно-Карабаху, гранатирајући насеља у том региону, укључујући и Степанакерт, његов главни град, са око 50.000 становника. Обе стране су потом објавиле и да има погинулих, укључујући и цивиле. Следи проглашење ванредног стања и у Јерменији и у Азербејџану, мобилизација војних обвезника, оглушивање о апел Савета безбедности да се хитно прекину сукоби, чак, с обе стране, јасно стављање до знања такозваној међународној заједници да се преговори не назиру ни у магли, јер се рат тек захуктава.

Посматрачи се, с разлогом, плаше да најновији оружани сукоб на Кавказу не прерасте, не само у регионални, већ и у рат светских размера.

Сви ратови једном престану, питање је само када, ко ће и колику цену платити у овом случају. Да би се наслутио исход, мора да се почне од узрока. Они који мање познају историју, посебно уређење Совјетског Савеза, за датум почетка кризе на Кавказу означиће пад Берлинског зида и распад Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) који је потом уследио. Други, попут Пола Робинсона, професора Универзитета Отаве, који руску и совјетску историју има у малом прсту, вратиће се чак до 1917. године. Професор у анализи за Раша Тудеј подсећа да се руски председник Владимир Путин једном пожалио да је Владимир Иљич Лењин под Русију поставио „темпирану бомбу“. Путин је имао на уму увођење федеративног државног уређења након шти су бољшевици преузели власт 1917. Наиме, нова власт је најбројнијим националним мањинама дала да имају своје републике у оквиру СССР-а, укупно петнаест, и тиме им омогућила да се одвоје од Савеза када падне комунистичка власт.

Лењинов федерални рецепт имао је и друге, испоставиће се крајем 20. века, проблематичне састојке. И мање бројне мањине добиле су своје аутономије, било као аутономне републике, било као аутономне области. Када се СССР распао, пуноправне републике су постале независне државе, док републике и региони са придевом аутономни, које су биле у њиховом саставу, нису добиле то право.

Многе „мале“ мањине нису биле задовољне оваквим исходом и покушале су да се одвоје од већ одвојених совјетских република. Ти покушају су за последицу имали неколико ратова, од којих је први започео у Аутономној области Нагорно-Карабах, јерменској енклави у саставу Азербејџана, након што је ова област прогласила независну Републику, покушала да се отцепи од Азербејџана и прикључи Јерменији. Рат се завршио 1994, победом Јермена, који не само да су протерали Азере из Нагорно-Карабаха, већ су заузели и део азербејџанске територије који ову област повезује са Јерменијом.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article