И мене боле ноге, драга моја!
Претходна прва дама САД је у својој аутобиографији „Моја прича“ описала, поред осталог, свој живот пре Беле куће, али и године проведене у њој: како се борила против расизма и других предрасуда, зашто је мрзела политичаре, шта је довело до првог пољупца са Бараком и како се уплашила од сусрета са енглеском краљицом
Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ
Већ је четврта година откако Мишел Обама није прва дама САД што је довољно дуг период да напише своја сећања на осам година проведених у Белој кући, као и да објави пратећи документарни филм. Аутобиографија „Моја прича“ (код нас је овог лета објавила „Лагуна“) у свету се пред публиком појавила пре две године, а филм тек недавно, на телевизији „Нетфликс“.
Филм се састоји од снимака са Обаминих промоција књиге широм Америке, па и света, њених сусрета и разговора са читаоцима и поштоваоцима, у салама и ван ње. Та књижевна турнеја била је веома стресна за Мишел Обаму где је из вечери у вече отварала срце и огољивала душу испред десетина хиљада људи који су платили улазницу да би је видели, чули и, евентуално, добили потпис на књигу.
Ипак, за већину Американаца Мишел Обама је једна од најприроднијих и најприступачнијих првих дама у историји њихове земље. Као супруга председника Барака Обаме она је изабрала једноставност и необавезност уместо тајанствености и формализма у својим свакодневним активностима. Они којима се то допада сматрају је симболом савремене мајке и независне жене, док они који се више држе традиције сматрају да је била превише фамилијарна и опуштена на функцији супруге једног председника.
Мишел је често говорила о друштвеним проблемима и то на разумљив и пријемчив начин, па чак снимила и реп песму о томе зашто је добро јести поврће. „Јако је тешко балансирати између различитих очекивања која људи имају од мене, на том положају“, рекла је Мишел. „Много је оних који анализирају сваки мој покрет и сваки трептај ока за време док сам у Белој кући. Мој живот више није само мој“, додаје она.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
