Francuska je i 2024. godine potvrdila svoju poziciju turističkog giganta, dočekavši više od 100 miliona posetilaca. Ipak, za razliku od Grčke, Španije, Italije ili Portugala – gde su protesti protiv masovnog turizma postali gotovo svakodnevica – ovde se retko čuju glasovi nezadovoljstva. Dok u drugim državama lokalci protestuju zbog pretrpanih gradova, rasta kirija i lošeg ponašanja turista, Francuska za sada uspešno balansira između masovnog dolaska gostiju i očuvanja kvaliteta života svojih građana
Tajna uspeha: Održivi turizam i pametna strategija
Francuska se za ovu situaciju pripremala godinama. Još 2021. godine, u okviru Destination France plana, država je izdvojila 1,9 milijardi evra za razvoj održivog turizma – sa fokusom na ekološka, inkluzivna i digitalna rešenja. Umesto kratkih letova, promoviše se putovanje vozom; umesto samo Pariza i Azurne obale – ulaže se u srednje gradove i manje poznate regije.
Ove mere imaju za cilj ravnomernu raspodelu turista tokom cele godine, manju gužvu na glavnim destinacijama i duže boravke koji donose veću vrednost lokalnim zajednicama.
Moć francuske železnice
Francuska ima jednu od najrazvijenijih železničkih mreža u Evropi – 28.000 kilometara pruga, uključujući 2.800 kilometara brzih linija. Vozom se od Pariza do Marseja stiže za samo tri sata, a čak i gradovi od 20.000 stanovnika imaju železničke stanice.
Zabrana domaćih letova na rutama koje vozom traju manje od 2,5 sata uvedena je 2023. godine, čime je dodatno podstaknuto putovanje železnicom i poseta manje popularnim regijama.
Turisti raspoređeni po celoj zemlji
Za razliku od Španije, koja ima Kosta Bravu, ili Italije sa Venecijom, Francuska nema jedan centar gužve – ona ima sve. Od zamkova Loare i vinskih podruma Alzasa, do Normandije i Pirineja – svaka regija nudi autentičan doživljaj i razvijenu turističku infrastrukturu.
Instagram i društvene mreže dodatno inspirišu putnike da otkrivaju manje poznata sela, lokalnu gastronomiju i manje gradove na samo sat ili dva od Pariza.
Kulturna otvorenost i istorija
Francuska je vekovima bila raskrsnica kultura, što je oblikovalo njenu otvorenost prema posetiocima. Pored tradicionalnih tržišta, sve veći broj turista dolazi iz Indije, jugoistočne Azije, Australije i Afrike.
Lokalne turističke organizacije sve više promovišu organske vinare, lokalnu hranu i autentične zanatlije, stvarajući ponudu koja se razlikuje od klasičnog masovnog turizma.
Regulacija kao zaštita od prevelikog pritiska
Iako Francuska nije imuna na izazove – gužve u pariskom Monmartru i posledice Olimpijskih igara u 2024. godini su podsetnik da opasnost od masovnog turizma postoji – država reaguje brzo.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Zakon Loi le Meur omogućava lokalnim vlastima da ograniče broj dana iznajmljivanja nekretnina preko platformi (sa 120 na 90 dana godišnje) i kazne one koji krše pravila. Ova regulativa, zajedno sa dugoročnim planiranjem, pomaže Francuskoj da izbegne scenario svojih suseda.
U eri kada masovni turizam izaziva tenzije širom Evrope, Francuska pokazuje da je ključ u pravovremenom planiranju, održivim rešenjima i ravnomernoj raspodeli posetilaca. Njena strategija može poslužiti kao model svim destinacijama koje žele da ostanu privlačne – ali i održive.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Zašto je strategija Francuske uspešna u vreme masovnog turizma?“ se pojavio prvo na TU magazin.
