Шетајући ужичким улицама књижевник Арсен Диклић просто, каже, није веровао својим очима. Наједном је спазио три потпуно иста малишана. Због тога кад је дошао у кућу свога пријатеља из Ужица, инжењера Душка Гајића, још с врата је упитао: –Дуле, да ли се мени привиђа, иако нисам ништа попио, или сам малопре стварно на улици срео…Original Article
