Два штенца, напуштена и мршава, али живахна, трчкарала су обалом Сотског језера. Ни вода у коју је побегао бели није зауставила црног да га јури. Нестадоше на трен у шевару, па се после десетак секунди појавише, мокри. Отресоше воду, па наставише да се вијају по зеленој обали. Иако је дан био сунчан, прави јесењи, топао…
