Читалачка публика у Србији је Радомира Чваркића најпре упознала као песника, и то веома успешног. Његова „Књига која доноси срећу“ била је веома хваљена и награђивана, па су љубитељи поезије били помало разочарани када се испоставило да Чваркић свој списатељски пут наставља не поетским, већ истраживачким стазама. Међутим, са становишта поклоника историје, такав заокрет овог Новосађанина је био плодоносан, јер је изнедрио два издања, капитална за српску историографију.
