Тетово, априла Чича Расим је широм отворио своје радознале очи кад нас је угледао. Као да је хтео једним погледом да нас осмотри: какви смо људи. Он је знао ко смо и одакле смо, рекли су му кад су га позвали да сиђе с планине. Затим нам је пружио своју тврду, кошчату шаку као лопата…
