EPA/TATYANA ZENKOVICHU Ukrajini se trenutno govori o mogućnosti da se Minsk direktno uključi u sukob.
Rusija je, još od početka rata u Ukrajini, koristila teritoriju susedne Belorusije za pokretanje napada i upad na teritoriju Ukrajine. S tog područja je lansirala projektile i izvela mnoge vazdušne napade na ciljeve u raznim centralnim i zapadnim regijama te zemlje.
Do danas je podrška Belorusije uglavnom bila ograničena isključivo na ustupanje teritorije i aerodroma. Međutim, u Ukrajini se trenutno govori o mogućnosti da se Minsk direktno uključi u sukob i da se njegove snage umešaju u “Putinov rat”, kako ga Ukrajinci opisuju.
Ovakve priče potkrepljuje činjenica da Belorusija poziva omladinu u vojnu službu, a pre nekoliko dana najavila je pokretanje “vojnih vežbi” na celoj južnoj granici s Ukrajinom, što je produžila do 9. jula. Takav scenarijo podseća na “zajedničke vežbe” koje su pripremile put za raspoređivanje desetaka hiljada ruskih vojnika na tim granicama pre početka rata 24. februara.
Pored toga, Putin je obećao da će modernizovati beloruske vazdušne snage, te izneo svoju nameru da rasporedi strateške raketne platforme “Iskander-M” i druge na teritoriji Belorusije. Takođe, u svom nedavnom govoru, nakon posete Minsku, izjavio je da “zapadne sankcije ubrzavaju proces ujedinjenja dve zemlje”.
Ponavlja se scenario?
Iako su glavne bitke usmerene na istočni i južni front Ukrajine, strah od invazije ponovo se pojavio u Kijevu i ostalim područjima severne Ukrajine, i to mesecima nakon što su se iz njih povukle ruske snage, s tim da ovog puta pretnje dolaze od Belorusije i njenih snaga.
Možda su upravo ovi strahovi razlog zbog kojih je Kijev najavio jačanje odbrane zemlje na celoj severnoj granici, te formiranje barikada koje će sprečiti civile da im se približe, posebno na područjima pod gustim šumama na severu zemlje. Uprave severozapadnih oblasti Žitomir, Rivne, Volin i Lavov takođe su najavile planove da se suprotstave “mogućoj beloruskoj invaziji”.
Naime, ukrajinska obaveštajna služba objavila je da je sedam bataljona Oružanih snaga Republike Belorusije raspoređeno (u okviru vežbi) na granici s Ukrajinom, te kako je, s vojnog gledišta, pretnja od invazije beloruske vojske na teritoriji Ukrajine i dalje prisutna.
Lažno promoviranje drugih ciljeva
Međutim, ukrajinska obaveštajna služba zasad isključuju ovaj scenario. Kažu da “ovi bataljoni još nisu spremni za invaziju velikih razmera, a cilj njihovih kontinuiranih aktivnosti je skretanje pažnje s istočnih frontova, regija Harkov i regija Donbas”.
Prema ukrajinskom Centru za borbu protiv dezinformacija pri Ministarstvu odbrane, “ruski propagatori su povećali broj lažnih vesti i izveštaja o spremnosti beloruskih snaga da napadnu Ukrajinu sa ciljem stvaranja panike unutar zemlje i destabilizovanja unutrašnje situacije”.
Štaviše, Oleksij Aristovič, savetnik ukrajinskog predsednika, osvrnuo se podrugljivo na ovu sasvim “dosadnu stvar”, ističući da je situacija u “Belorusiji potpuno transparentna za ukrajinske obaveštajne službe”, kako je rekao.
Samo diverzantsko-izviđačke grupe
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine ne isključuje mogućnost da će Belorusija u Ukrajinu poslati svoje “diverzantsko-izviđačke grupe”, stoga poziva na jačanje bezbednosnih mera i ponovno pooštravanje provera na ulazima i izlazima iz gradova i drugih stambenih naselja.
General Sergej Krivonos, bivši zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, smatra da se “beloruske snage mogu uključiti u napad sa svojim ruskim kolegama ako potonji odluče pokušati ponovo, ali to neće učiniti samostalno, jer jednostavno nisu u stanju”.
“Situacija Belorusa se razlikuje od situacije Rusa kada je u pitanju Ukrajina. Oni su nam bliži, s njima delimo društvene i druge veze. Mislim da će mnogi od njih brzo odgovoriti ako Lukašenko naredi. Oni znaju da odluka nije u njegovim rukama, već dolazi iz Kremlja, koji osposobljava zvaničnike u toj zemlji”, ukazuje Krivonos.
Pripreme bez objave
Sva ta kontradiktornost između delovanja države i izjava njenih zvaničnika otvara pitanje o politici koja se vodi i činjenici da se predoseća opasnost koja dolazi iz Belorusije.
Sergej Bulba, predsednik organizacije za vojnu analizu “Bela legija”, izjavio je za Al Džaziru da “Putin ima potpunu kontrolu nad Lukašenkom i veruje se da može upotrebiti tri brigade specijalnih snaga u Belorusiji jer su one spremne i stalno provode vežbe s Rusima”.
“Broj tih snaga u Belorusiji iznosi više od devet hiljada osoba, a Lukašenko može staviti u službu i 120. gardijsku mehanizovanu brigadu, tako da se broj tih snaga kreće između 12 i 15 hiljada”, dodao je.
Prema rečima stručnjaka, “ove brojke zahtevaju pripravnost, posebno ako dođe do učešća ruskih snaga”.
“Pripreme se sprovode, po mom mišljenju, ali bez izazivanja straha u društvu, kao što je to bio slučaj pre početka rata”, zaključuje Bulba.
