Srpska dijaspora razgovarala sa ambasadorom BiH u Americi Bojanom Vujićem

53

Aleksandar Đuričić, predsednik Vođstva srpsko-američke konferencije, zahvalio se svim učesnicima ovog sastanka i istakao da postoje oblasti života koje ujedinjuju sva tri naroda Bosne i Hercegovine, kao što je ekonomija.

Ljiljana Todorović, potpredsednik zakonodavnih poslova Vođstva srpsko-američke konferencije i moderator sastanka, vodila je razgovor. Evo nekih delova intervjua.

Bojan Vujić je nekadašnji teniski šampion Jugoslavije (1992 – 1993) i prvi igrač Dejvis kupa tima Jugoslavije (1992 – 1996). Bio je takođe selektor teniske reprezentacije Bosne i Hercegovine (2004 – 2009). Septembra 2019. godine je postao ambasador Bosne i Hercegovine u Americi. O načinu na koji tenisko iskustvo igrača i trenera može pomoći u diplomatiji, Nj.E. ambasador Vujić kaže:

„Bio sam profesionalan teniser mnogo godina i igrao na profesionalnim prvenstvima kao što su Grend slems i Dejvis kup. Uvek sam osećao da sam ambasador svoje zemlje. Gde god da ideš, bez obzira da li gubiš ili pobeđuješ, ti si ambasador svoje zemlje. Tenis je snažan, stresan i zahtevan sport koji zahteva disciplinu, koncentraciju i strateško razmišljanje. Na ovaj način je veoma sličan diplomatiji jer veoma često mentalne igre u tenisu važe i u diplomatiji. Kao selektor teniske reprezentacije Bosne i Hercegovine često sam komunicirao sa međunarodnim zvaničnicima i različitim predstavnicima. To je bilo veoma korisno za izgradnju čvrstog temelja mog sadašnjeg poziva ambasadora Bosne i Hercegovine. Posedujem veliko samopozdanje u obavljanju ovog posla kao ambasador u Vašingtonu."

Koliki je broj državljana Bosne i Hercegovine u Americi? Da li mislite da će predstojeći popis stanovništava u Americi pokazati veći broj u odnosu na prethodne popise?

„Na osnovu informacija koje posedujem verujem da je broj državljana Bosne i Hercegovine u SAD-u oko 120.000 čiju većinu čine Bošnjaci. Međutim, ako uzmemo u obzir prethodne generacije iseljenika, tada je broj najmanje dva puta veći. Verujem da je srpska zajednica najbrojnija u SAD-u. Očekujem rezultate od predstojećeg popisa stanovništava u SAD-u koji će biti koristan izvor informacija za rad naše ambasade."

Vašington je domaćin ne samo američkoj Vladi, već i Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Da li Vaša ambasada održava kontakte sa njima ili sličnim institucijama i u kojem pravcu se razvija ta saradnja?

„Imamo imenovanog diplomatu koji je zadužen da radi, nadgleda i komunicira sa međunarodnim finansijskim institucijama. Međutim, najvažnija komunikacija sa ovim institucijama se odvija kroz Vlade entiteta (ministarstvo finansija Republike Srpske, ministarstvo finansija Federacije i Savet ministara kao zajedničke državne institucija). Saradnja sa ovim institucijama je veoma dobra. Pritisak reformi je stvorio realne izazove za Vladine institucije i njihove predstavnike. Za vreme reformi i perioda tranzicije u ekonomiji mere štednje najčešće pogađaju obične ljude na najteži način.

Pod pritiskom da unapredimo i smanjimo broj Vladinih institucija jesu ključni zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. To je poseban izazov u našim državnim strukturama jer imamo zajedničke institucije Bosne i Hercegovine, dve entitetske Vlade, deset kantonskih Vlada u Federaciji i mnoge opštinske i lokalne vlasti. Ovo stvara velik broj zaposlenih u javnom sektoru i na žalost višak odgovornosti koji troši naše resurse odugovlačeći završetak određenog posla. Često oba entiteta, posebno Republika Srpska, su frustrirani koliko vremena je potrebno da prođe da bi se primenile neophodne mere u sklopu ekonomske reforme.

Republika Srpska je posebno frustrirana jer je velik broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan na preko 22.000 što je više nego što je bio celokupan broj zaposlenih u institucijama bivše socijalističke federativne Jugoslavije. Kao što se može videti postoje veliki izazovi kako da se urade ekonomske reforme koje su ključne za saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Mi u ambasadi radimo sve što je u našoj moći da održavamo dobru komunikaciju i odnose sa obe ove važne institucije za ekonomske reforme."

Koji su bili glavni ciljevi i planovi Vaše Ambasade u privlačenju stranih investicija tj. posebno američkih investicija u Bosni i Hercegovini pre pandemije Kovid-19?

„Naša Ambasada ne postavlja ciljeve za privlačenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini ili entitetima. Naša odgovornost je da sprovodimo prioritete i planove propisane od strane Predsedništva Bosne i Hercegovine i Saveta ministara. Ovo najviše podrazumeva obezbeđivanje informacija i ključnih kontakata sa mogućim ulagačima na pravovremeni način. Mi povećavamo i pomažemo komunikaciju sa mogućim američkim ulagačima kako bi dobili više znanja o veoma složenom sistemu upravljanja, stručnosti i odgovornosti Vladinih institucija na svakom nivou Bosne i Hercegovine. Radimo veoma blisko sa institucijama na svakom nivou vlasti i imamo dobru saradnju sa Vladama entiteta. Pod mojim vođstvom smo razvili veoma dobru saradnju sa kolegama Kancelarije Republike Srpske za saradnju, trgovinu i ulaganja u Vašingtonu. Određen broj američkih firmi trenutno ulaže i radi u Bosni i Hercegovini. Nedavno su američke firme En ci ar iz Atlante i Forčun 500 razvili jak centar u Banja Luci koji pokazuje da američke firme cene mogućnosti za posao ponuđene od strane Republike Srpske i Bosne i Hercegovine."

Koliko je pandemija Kovid-19 imala uticaj na rad Ambasade Bosne i Hercegovine i Vaše dužnosti kao ambasadora?

„Naravno da je ova pandemija zakomplikovala rad naše Ambasade. Diplomatske odnose obavljamo gotovo isključivo telefonom ili elektronskom poštom. Morali smo da podesimo naš rad u skladu sa vladama SAD-a i grada Vašongtona kao i sa odlukama institucija Bosne i Hercegovine. Ova situacija je stvorila velike izazove u obavljanju našeg svakodnevnog poslova, a posebno što smo sprečeni da odgovorimo zahtevima za individualne sastanke u vezi konzularnog posla. Ipak, nastavljamo naš rad na odgovoran način koji je prilagođen ovim vanrednim uslovima prouzrokovan pandemijom koronavirusa."

Koliko je bila stabilna ekonomija Bosne i Hercegovine pre pandemije? Kakvi su bili ekonomski uslovi za ulaganja, bruto domaći proizvod, nezaposlenost i inflacija pre pandemije?

„Uopšteno govoreći, uprkos izazovima nastalim zbog nesigurnosti na tržištu energenata i u odnosima sa glavnim članovima međunarodne zajednice, sveukupna siutacija u Bosni i Hercegovini je stabilna i ekonomske reforme u saglasnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom se primenjuju. Glavni ekonomski cilj je bio da se nastavi saradnja postignuta sa Svetskom bankom da je Bosna i Hercegovina "postala viša srednje razvijena zemlja po pitanju prihoda što je postignuto velikim napretkom od sredine 1990. godine." Čak i pre pandemije, Bosna i Hercegovina je morala da se prilagođava promenljivim vodama međunarodnih odnosa u vezi carina između SAD-a i Kine, trgovinskim napetostima između SAD-a i Evropske unije koja je najvažniji ekonomski partner Bosne i Hercegovine, kao i odlazak specijalizovanih radnika iz oba entiteta Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Takođe, morali smo da se suočimo sa nesigurnošću koja je stvorena unutar Evropske unije nakon Bregzita i od zamora Evropske unije od politike proširenja koja je sada došla do novog kursa sa novim obavezama zemalja koje žele biti članovi Evropske unije. To je razlog zašto je bruto domaći proizvod pao sa 3.6% u 2018. godini na 2.9% u 2019. godini. Uprkos stabilnoj i pozitivnoj ekonomskoj situaciji unutar Bosne i Hercegovine, postojao je određen broj faktora koji su smanjili naše resurse i kapacitet i ograničili naš ekonomski rast i pre ove pandemije."

Bosna i Hercegovina je među deset zemalja koje će primiti finansijsku pomoć od Evropske unije. Planirana je finansijska pomoć od 250 miliona evra. Kako će se ova finansijska pomoć koristiti i da li postoje neki skriveni zahtevi u okviru ugovora za ovu pomoć kojih bih građani trebali biti svesni?

„Odluka kako će se pomoć od Evropske unije podeliti će biti doneta od svih predstavnika vlasti na svakom nivou unutar Bosne i Hercegovine i ona će biti vođena njenim Predsedništvom, Savetom ministara i Vladom entiteta. Dogovorom između ključnih političkih predstavnika tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine i dva entiteta će odrediti kako će pomoć biti podeljena. Nisam uključen u ovaj proces donošenja odluka jer sam ambasador u Americi, ali koliko znam nema nekih skrivenih zahteva u ugovorima sa Evropskom unijom."

Međunarodni monetarni fond je odobrio pomoć Bosni i Hercegovini u iznosu od 333 miliona evra. Koliko sam razumela 38% od ove sume će dobiti Republika Srpska, a 62% ide Federaciji Bosne i Hercegovine s tim što će oba entiteta da daju 0.5% Brčkom okrugu. Kako će se ova sredstva koristiti?

„Sve odluke o podeli sredstava će biti donete od strane predstavnika vlasti na svakom nivou unutar Bosne i Hercegovine vođene Predsedništvom, Savetom ministara i Vladama entiteta. Dogovorima između glavnih političkih predstavnika tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine i dva entiteta će odrediti prioritete i kako će se pomoć trošiti. Pomoć će biti korišćena radi stabilizacije ekonomske situacije i da se nadomeste gubici u našim budžetima i glavnim delatnostima. To će pomoći naš ekonomski oporovak kada se mere kao što su društvena udaljenost i zatvaranje delatnosti koje nisu prioritet budu ukinute."

Koliko Bosna i Hercegovina zavisi od strane pomoći određenih zemalja, a koliko od dijaspore?

„Ukoliko uzmemo u obzir da je bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine malo veći od 20 milijardi dolara, tada možemo reći da je pomoć od naših međunarodnih partnera vođena Evropskom unijom veoma značajna za naš napor da unapredimo i ojačamo ekonomski potencijal, povećamo i poboljšamo upravljanje. Bosna i Hercegovina je primila pomoć od 2014. godine od fondova Evropske unije, zemalja članova Evropske unije, SAD, Japana, Turske, Srbije i Hrvatske. Samo Evropska unija je u tom periodu dala preko 550 miliona evra pomoći u sedam sektora (demokratija i upravljanje; vladavina zakona i osnovna prava; stručnost i inovacija; obrazovanje, zaposlenost i društvena politika; prevoz; okolina, klimatske akcije i energija; i poljoprivreda i seoski razvoj). Sve ove oblasti su od značaja za naše reforme i zahvalni smo za pomoć od strane naših prijatelja i partnera. Načelno smo saglasni sa ovim prioritetima, ali ponekad političko uslovljavanje od Evropske unije i SAD-a stvara dodatni pritisak na naše društvo što može dovesti do prekida u podršci reformama, posebno kada politika i izbori unutar Bosne i Hercegovine onemogućavaju ostvarivanje prioriteta u reformama."

Koje ekonomske mere Bosna i Hercegovina planira da preduzme nakon pandemije u cilju oporavka privrede?

„Politika će biti podešana na način koji sam već opisao na svim nivoima vlasti unutar Bosne i Hercegovine vođena Predsedništvom, Savetom ministara i Vladama entiteta. Dogovorom između glavnih predstavnika tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine i dva entiteta će biti određen pravac akcija koje će biti preduzete u određenom vremenskom periodu. Nekoliko predstavnika u Bosni i Hercegovini se zalažu za brz odgovor u vezi ekonomskog oporavka. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, je veoma aktivan u rukovođenju ne samo borbe protiv pandemije, već i u odlučnim akcijama za najbolji položaj zajedničke države u ekonomskom oporavku. On se posebno založio za smanjivanje pritiska na male preduzetnike i velike firme kroz povećanu fiskalnu elastičnost i smanjivanjem ili odlaganjem plaćanja poreza. Takođe je odbio osnivanje nove Vladine institucije u zajedničkoj državi koja bi još više uvećala nepotrebne birokratske prepreke i troškove zajedničkih institucija koji su već naduvani. Postojeće institucije su sposobne ako im politika dozvoli da upravlja tekućim odgovornostima u pomoći ekonomskom oporavku."

Situacija za dolazećim migrantima u Bosnu i Hercegovinu je podelila javnost. Neki smatraju da im je potrebno pomoći u ovim vremenima, dok drugi smatraju da je to više bezbednosni, a ne humanitarni problem. Kakvo je mišljenje države u vezi ovog problema i da li ona može da drži stvari pod kontrolom?

„To je drugačiji izazov za ekonomsku i političku stabilnost Bosne i Hercegovine. Na žalost pandemija je zasenila ovaj problem i zemljama na prvoj liniji je ostavljen ovaj problem na teretu u poslednjih nekoliko nedelja. Srećna okolnost je da je broj migranata značajno opao na našim granicama u ovo vreme. Međutim, očekivanja su da će njihov broj dramatično da se poveća za vreme leta kada se ekonomski uslovi u zemljama njihovog porekla uveliko pogorša. Nekoliko predstavnika su zauzeli odlučan stav o potrebi da se bolje pripreme i da rade na ovoj pretnji uzimajući ograničene i odlučujuće akcije na granici uključujući i proterivanje. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, i Fahrudin Radončić, ministar bezbednosti u Vladi Bosne i Hercegovine, su bili najglasniji upozoravajući da ovaj problem može ekonomski oporavak od pandemije izbaciti sa koloseka. Izvinite što ponavljam, ali odluka o ovome će biti donešena na svim nivoima vlasti unutar Bosne i Hercegovine vođena Predsedništvom, Savetom ministara i Vladama entiteta. Dogovorom između glavnih političkih predstavnika tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine i dva entiteta će odrediti kurs akcija koje će biti preduzete."

Problem u Bosni i Hercegovini su i mini hidrocentrale. Postoje protesti da se stavi moratorijum na izgradnju mini hidrocentrala. Šta nam možete reći o tome?

„Ovaj problem nije nešto što je vezano za moju poziciju ambasadora niti sam upućen u detalje ovog problema. Međutim, to je izazov za mnoge zemlje u razvoju koji se suočavaju sa potrebom da pronađu ravnotežu između potrebe za razvojem većih kapaciteta obnovljive energije koja više može da priušti i u isto vreme da zaštiti prirodne lepote i izvore koji su takođe mogući ekonomski činilac razvoja turizma. Moj rodni grad, Banja Luka, preduzima velike korake da zaštiti reku Vrbas i uložio je puno u sprečavanju poplava, ali isto tako i u privlačenju turističke ponude i međunarodnih sportskih takmičenja kao što su svetski kup u kajaku i prvenstvo Kening."

Prema zakonu Bosne i Hercegovine, lokalni izbori bi trebali da se održe 4. oktobra ove godine i Centralna izborna komisije bi trebala da izda obaveštenje o izbornom procesu do 7. maja. Da li će izbori biti održani kako je predviđeno?

„Uprkos tome što sud treba da odgovori na nekoliko značajnih pitanja u vezi izbora, postoji saglasnost među najvažnijim političkim partijama da izbori treba da se održe kako je i predviđeno ili bi trebali biti odloženi za kraći rok. Verujem da je moguć dogovor među najvažnijim političkim predstavnicima i da je moguće organizovati lokalne izbore samo ako takav dogovor bude postignut u narednih nekoliko nedelja."

Postoje organizacije u SAD kao što je Vođstvo srpsko-američke konferencije koja ima za cilj da gradi mostove između otadžbine i dijaspore. Koliko mislite da su važne u negovanju saradnje i koje su dobrobiti ovakvih organizacija za unapređivanje odnosa?

„Cenim i poštujem Vaš rad i sličnih organizacija koje su osnovane da organizuju naše zajednice u SAD-u. Jake etničke organizacije u SAD-u omogućavaju da se naš glas bolje čuje, posebno u Kongresu. Takođe, omogućava lakšu i delotvornu komunikaciju između naše ambasade i dijaspore koju mi obezbeđujemo na različite načine. Vaše i slične organizacije su suštinske za održavanje i čuvanje našeg identiteta u SAD-u. Vi se možete uvek osloniti na mene i osoblje naše ambasade u dobroj volji i pomoći Vašem trudu kao što je ovaj danas. Želim Vam uspeh u radu i da se uskoro sretnemo bilo u Vašingtonu ili Čikagu."

Na kraju intervjua Nj.E. ambasador Vujić je poručio svim građanima Bosne i Hercegovine i celom svetu da ostanu kod kuće kako bi bili bezbedni u ovo doba pandemije, kao i da predsednik Tramp sa svojim timom radi odličan posao.

"Nadam se da je najgore vreme iza nas i da ćemo za par nedelja svi biti slobodni", poručio je ambasador Vujić.

Original Article