Vinsent Van Gog, jedan od najuticajnijih umetnika svih vremena, sinonim za ekspresivno slikarstvo, vrtloge boja, suncokrete, čemprese i noćne zvezde, i danas zadivljuje i inspiriše ljude širom sveta. Stotine slika i crteža koje je stvorio u samo jednoj deceniji, od 1880. do 1890, sposobnost da bojom dočara najdublje ljudske emocije, od očaja do ushićenja, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i uticali na generacije umetnika. On, koji je za života uspeo da proda vrlo malo slika, danas je jedan od najomiljenijih i najskupljih slikara na svetu, a njegove slike ikone pop kulture
Muzej Van Goga u Amsterdamu stvarno je kao neki hram umetnosti, mesto hodočašća za sve ljubitelje ovog genija, jer u njemu se nalazi oko dve stotine Vinsentovih slika, više od 500 crteža i skoro sva njegova pisma (njih oko 700), pa obilazak muzeja liči na putovanje kroz umetnikov buran život i stvaralaštvo.
Suncokreti, čempresi i autoportreti
Muzej prati hronološki razvoj Van Gogove umetnosti – od ranih, sumornih i tamnih kompozicija koje prikazuju tešku svakodnevicu holandskih radnika i seljaka, preko pariskog perioda kada mu je pod uticajem francuskih impresionista i japanskih umetnika paleta postala svetlija i prozračnija, do poslednjih godina koje je proveo u sunčanoj Provansi gde je stvorio svoja najznačajnija dela.
Vinsent Van Gog (Vincent van Gogh) rođen je 1853. u Holandiji u pastorskoj porodici i nakon godina lutanja i traganja za ličnim i profesionalnim identitetom, u 27. godini života ozbiljno se posvetio slikarstvu. Bio je samouk, fanatično je radio, promišljao, gledao slike drugih umetnika, njegova slikarska karijera trajala je samo jednu deceniju, a svoja najpoznatija dela naslikao je u poslednje dve godine života. Te slike, od kojih je skoro svaka remek-delo, radio je neverovatno brzo, jednu za drugom, sa neviđenom strašću i intenzitetom, a odraz su njegove ideje da određeni predmeti ili krajolici, slikani debelim namazima boje i snažnim potezima četke mogu prikazati stanje nečije duše. Ove ideje učinile su ga tvorcem novog umetničkog pravca – ekspresionizma, ali su njega lično, koštale zdravlja i na kraju života, koji je okončao 1890. godine.
Bolest i genijalnost
Stereotip o „ludom umetniku“ i „tragičnom geniju“ često se povezuje s Van Gogom. Kao umetnik, bio je ispred svog vremena, a kao osoba, komplikovan i plahovit. Ipak, dramatični incidenti, kao kad je sebi odsekao uvo, odlazak u duševnu bolnicu i kasnije samoubistvo, doprineli su stvaranju mita o njemu kao bolesnom, neshvaćenom geniju. Muzej u Amsterdamu prikazuje ga sasvim drugačije. Ovde je fokus na njegovim umetničkim delima, koja su sve, samo ne dela nekog umobolnika.
Iako je proveo dosta vremena u sanatorijumima, slikao je samo kad je zdrav, slikarstvo mu je bila terapija i stvarao je velika dela uprkos bolesti. A od čega je bolovao, ostalo je i dalje misterija – navode se bipolarni poremećaj, epilepsija, trovanje olovom i drugo, a svakako nije pomoglo to što se loše i retko hranio, mnogo pio apsint, bio strastven pušač i mučio se sa usamljenošću celog života.
Neshvaćeni genije čije slike niko neće
Još jedan mit se vezuje uz ime Vinsenta Van Goga – da je čovek koji je za vreme svog života prodao samo jednu sliku, a danas njegova dela koštaju milione. To nije baš tačno, jer njegov brat Teo uspeo je da proda dvadesetak dela dok je Vinsent još uvek bio živ. Oba brata su umrli mladi (Vinsent sa 37, a Teo pola godine kasnije, sa 33 godine), pa ne znamo šta bi bilo da su dočekali starost, ali je Teova supruga Johana, kao naslednica svih Van Gogovih slika, već od 1892. počela sa organizovanjem izložbi i promocijom Van Gogove umetnosti i vrlo brzo su u Amsterdam počeli da dolaze obožavaoci iz celog sveta da se dive slikama. Ona je takođe objavila i sva Vinsentova pisma i tako pomogla razumevanju njegove umetnosti i genijalnosti. Polako ali sigurno promovisala je njegova dela, podizala im cenu, osmislila Van Gogov muzej, i dovela do toga da su Vinsentove slike već oko pola veka jedne od najskupljih na svetu.
Muzej Van Goga nije običan muzej, to je zadužbina jednog od najvećih umetnika svih vremena, njegov testament životu, neposrednom kontaktu sa prirodom, raju koji je stvorio na svojim platnima. Kad ih gledate, svaka je prozor u neki svoj svet, u neku sopstvenu, blistavu stvarnost, realnost oko vas tamni, polako isparava dok sasvim ne iščezne i ostane samo taj njegov očaravajući, nestvarni, božanski svet. U Amsterdam vredi doći samo zbog Van Goga.
Tekst: Bojana Ilić
Boje sa dušom
Od poznatih Suncokreta do potresnih autoportreta, svako delo je priča za sebe. Van Gog je nastojao da slikom i bojom izrazi ljudsku dramu, unutrašnji život čovekov, doživljaje, instinkte, ljudsku sudbinu, stvorio je slike koje su imale svoje zakone i načela, i živele samostalno u sopstvenoj stvarnosti. Svako delo je prozor u slikarevu intimu, pejzaži nisu žitna polja, portreti nisu prikazi spoljašnjeg izgleda, već duhovne dinamike, a autoportreti su ogoljeni opisi slikareve duše, jer Van Gog je verovao da boje imaju dušu i da mogu izraziti najdublje ljudske emocije.
Rezervišite ulaznice unapred
U ovom muzeju se nalazi najviše Van Gogovih dela na celom svetu, velika je potražnja za ulaznicama, te je muzej počeo da radi za ograničen broj posetilaca. Ulaznice moraju da se rezervišu onlajn, za tačno određenu satnicu, inače nećete moći da uđete. Na ovaj način, u muzeju nema preterano mnogo ljudi, nema redova i ne gubi se vreme. Radno vreme se razlikuje po danima i po mesecima, i trebalo bi ga proveriti. Sve karte su dostupne onlajn, cena za odrasle je 22 evra, a za decu do 18 godina ulaz je besplatan.
Pljačke
Vredne umetnine ne mogu bez lopova, pa je tako i Muzej Van Goga pretrpeo nekoliko, uglavnom neuspelih pljački. Najgora se desila 2002, kada su ukradene dve slike, vrednosti više desetina miliona evra. Slike je pronašla italijanska policija 2016. u okolini Napulja u kući koja je pripadala članovima Kamore, poznate mafijaške organizacije. Slike su srećom bile u dobrom stanju i vraćene su muzeju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Slikar rajskog vrta u vihoru boja se pojavio prvo na TU magazin.
