Sestre Veljković na onlajn vezi

55

Uspeh svog brenda Sister Code objašnjavaju interakcijom švajcarskog kvaliteta i srpske kreativnosti. Bojana živi i radi u Cirihu, a Vladana u Knjaževcu i Beogradu. Pored brenda, uređuju i modni portal FashionMag42.

Vladana je u samoizolaciji od 11. marta, vratila se iz Beograda u Knjaževac, da bude sa suprugom Dejanom.

"Moram priznati da me je ova situacija primorala da reorganizujem svoje dnevne aktivnosti. Moj posao kao novinarke i dizajnerke zahteva da sam većim delom na terenu. Kada je moj let za Cirih otkazan i kada sam završila sa poslovnim obavezama u Beogradu, moj suprug Dejan je došao po mene i vratili smo se u našu kuću u Knjaževcu.

Od kako je uvedena zabrana kretanja, dvorište je naš prozor u svet. Izolaciju lako podnosim, jer mi boravak napolju pomaže da preguram dan. Jednom nedeljno, nekad i dva puta odlazim u grad u nabavku. Zbog uvođenja drastičnih mera, građana je sve više u dugačkim redovima za banke, pošte, radnje…

Što se tiče posla, pokušavam da se držim isplaniranog rasporeda, ali ovih dana sve je improvizacija. Imam dosta planova sa sestrom Bojanom u vezi pokretanja emisije FM42 magazin i lansiranja linije aksesoara od kože za naš brend Sisters Code Atelier.

Svakodnevno sam u kontaktu, preko video poziva, sa starijom sestrom Ivanom i roditeljima koji se nalaze u Ariozoni, Bojanom koja je u Cirihu i prijateljima. Imam tu privilegiju da moj muž Dejan Gvozden, muzičar i frontmen grupe "Kristali", održi mini koncert samo za mene. Trenutno radi na novim pesmama, pa i ja uživam dok ih slušam.

Nadam se da će uskoro život krenuti da se vraća u normalu i da ćemo se vratiti našim aktivnostima. Moja preporuka ostalima je da pokušaju da gledaju na sve sa vedrije strane, jer ovo ne može večno da traje", poručuje Vladana.

Vladaninu sestru bliznakinju i poslovnog partnera, Bojanu Veljković Tomić, početak pandemije koronavirusa zatekao je u Cirihu, gde živi sa porodicom. Susret sa sestrom odgođen je za koji mesec.

"Moj se život i nije puno promenio, godinama sam radila u home office-u, dok nisam postala office manager concept stora Journey ONE u septembru prošle godine.

Ne znamo još uvek kada ćemo moći da se vratimo u potpunu normalu, tako da menjamo strategiju poslovanja kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji i započeli neko novo poslovno putovanje.

Takođe, mislim da je važno napraviti balans, ugasiti TV i samo pratiti neke pozitivnije vesti, koliko se oporavilo ljudi, dokle su stigli sa istraživanjima… Nije to beg iz realnosti, ali dobro je napraviti distancu i posvetiti se sebi i svojoj porodici, prijateljima.

Naš sin Leo ide u francusku školu koja je sve odlično organizovala za vrlo kratko vreme. Nastava počinje ujutru od 9.00 i traje do 15 časova, podelili su ih u 6 gruopa i učiteljice su na video četu uvek sa dvoje ili troje dece svakog dana po 30 minuta za francuski, matematiku, geografiju. Nemački imaju posebno sa drugom učiteljicom dva puta nedeljno po sat vremena, zadaci im stižu na iPad uređaje koje su dobili od škole. U vreme radnih sati stižu im zadaci koje rade na tabletima i potom prepisuju u svoje radne sveske i šalju učiteljicama na e-mail.

Moj suprug Dražen ima IT firmu i za njega se skoro ništa nije promenilo, osim da kada ide na posao autom nema više velikih gužvi na putu.

Jednom nedeljno idemo u nabavku i to nam je prilika da se lepo obučemo i sredimo, jer, ipak, i to je neka vrsta izlaska. Ne gomilamo hranu, ni alkohol, već kupujemo za narednu nedelju ili dve. Radujemo se svakom vikendu, ako je sunčano vreme, budemo na krovu zgrade, napravimo roštilj preko dana, uveče pogledamo neki film zajedno ili igramo Sony Play Station.

Svi smo svesni situacije, ali treba pozitivno gledati na stvari i kada je najteže. Mislim da će sve ovo potrajati još neko vreme i zato je važno da budemo složni i istrajemo u ovoj borbi.

Original Article